Da li SPS odbrojava „poslednje dane“ na političkoj sceni i ima li im spasa?

Da na nekim narednim izborima ne bi prešli ni cenzus, a kamoli ostvarivali dvocifrene rezultate kao što je to bio slučaj ranije.

Kao „lek“ za oporavak socijalista sagovornici Danasa vide delimično promenu lidera SPS, povratak autentičnosti, poput ponovnog zauzimanja jasno proruskog stava, mada pojedini kažu da je za opstanak SPS na političkoj sceni kasno i da im više ništa ne može pomoći.

Silinu uništavanja političke scene, ne samo opozicije i SPS već i same SNS, kojoj je pribegao autoritarac Aleksandar Vučić, takođe navode kao nešto čemu Ivica Dačić, zbog sopstvene koristi i interesa, nije mogao, odnosno nije smeo da se suprotstavi svih ovih godina.

Sa ovakvim tvrdnjama ne slaže se Ivica Dačić koji je za Danas u četvrtak, 24. jula, upitao zbog čega se oni koji se bave socijalistima ne pozabave rejtinzima opozicionih stranaka, navodeći da SPS ima bolji rejting od svih njih redom.

On je naveo i podatak da po istraživanjima koje su sproveli oni koji misle da treba da ga smene, sami zaključili da 92 odsto birača socijalista ima poverenja u njega.

Da je preživeo smene od Miloševića, preko Đinđića i Koštunice, navodi kao nešto čime se diči i ponosi.

„Za uništenje SPS-a primenjena je taktika postepenog gušenja“

Socijalistička partija Srbije postojano gubi glasače sve od 2012. godine i to rezultati nedvosmisleno pokazuju. Taj pad nije veliki u procentima, ali trend opadanja poverenja je lako uočljiv. I poslednji lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću pokazali su da je ta stranka praktično nestala sa političke scene – kaže za Danas istoričar Dragan Popović.

Ona je uništena od strane Vučićeve vlasti, ali je to uništenje rezultat koji je vrh SPS prihvatio zarad sopstvene lične koristi, napominje.

– Vučić je, gradeći ličnu vlast, uništio kompletan politički sistem u državi. Pored opozicije kao ključne mete, sistematski je urušavao i svoje partnere, pa čak i samu SNS pretvarajući je u pokret sopstvenih fanova umesto u političku stranku. U sistemu lične vlasti, nijedna autonomna politička opcija ne sme da opstane, kako vođa ni potencijalno ne bi imao konkurenciju u donošenju odluka važnih za upravljanje državom – kaže Popović.

Za uništenje SPS-a primenjena je taktika postepenog gušenja tako što je stranka uhvaćena u zamku preterane bliskosti sa SNS-om, smatra.

– Nije tajna da se u Vučićevom kabinetu donose odluke u kom formatu će SPS ići na izbore, kao što je vidljivo da se od funkcionera SPS-a povremeno traže ritualne javne samokritike kada se proceni da nisu dovoljno lojalni vođi. Sve to ostavlja utisak kod birača da SPS više nije autonomni politički faktor, te samim tim nema mnogo ni smisla glasati za njih – kaže sagovornik Danasa.

On naglašava da bi verovatno smena Dačića i dovođenje Ružića na čelo stranke delimično dovela do obnove nezavisnosti stranke.

– Ali, mislim da su stvari sada već otišle predaleko i da SPS-u više nema spasa. Što je, imajući u vidu 35-godišnju istoriju te partije, jedna od boljih vesti za Srbiju – zaključuje Dragan Popović.

„Smena na čelu SPS bi za tu partiju donela više potresa nego koristi“

Prema rečima Bojana Klačara, direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju, smena lidera na čelu SPS može biti eventualno deo neke šire strategije ili sistemske reforme stranke ali sada nije dobar tajming.

To bi, smatra on, izazvalo puno više potresa nego koristi i ako je smena u planu, potrebno je mirnije i predvidljivije vreme.

– Ne čini se, a posebno iz istraživanja, da je rešenje za SPS promena lidera. Dačić ima veliki dar za političku komunikaciju i u hijerarhiji izazova to ne bi trebalo da bude na samom vrhu. Rešenje za SPS treba potražiti u političkoj dijagnozi stanja koji utiče na pad podrške. A podrška pada dominantno iz razloga što SPS deli sličnu politiku kao i SNS a nalaze se u koaliciji – objašnjava Klačar.

U koalicijama nejednakih aktera se birači prelivaju ka većem, napominje.

– Drugi razlog je i velika prosečna starost SPS birača. Shodno ovome, čini se da je SPS neophodna veća autonomija u delovanju i izdvajanje neke specifičnosti u odnosu na SNS a paralelno s tim pokušati i do podmlađivanja i stranke i biračkog tela. Izbori iz 2022. su primer kada postoji stranačka autonomija za drugačiju poziciju a to je tada bio odnos prema Rusiji onda se dolazi i do boljeg rezultata – zaključuje sagovornik Danasa.

„U bračnom krevetu SNS i SPS ima..“

Prema rečima novinara Nedima Sejdinovića, ljubav između SPS-a i SNS-a je ljubav iz interesa, prepuna sadomazohističkih rituala.

– U njihovom bračnom krevetu ima i krvi, i lanaca, i lisica, i bičeva, i štipaljki i elektro-udara. I kada to nije morao, Vučić ih je primao u vlast, znajući da su gadni protivnici, da imaju duge papke u raznim službama i da su – blago rečeno – baštinici ruskih interesa – ističe Sejdinović.

Kako dodaje, SPS-u je odgovaralo da ide linijom najmanjeg otpora, da hapa pare i svojim ljudima obezbedi funkcije, te da pogne glavu kada glavni gazda mlati.

– Vučić je znao onoliko da udara Dačića i ekipu, da ih javno ponižava, da odveže svoje medijske pit-bulove kada bi neko od socijalista podigao glavu i hteo da pojede veću šniclu nego što im je pripadala. Njegova namera je bila da SPS izgubi svaki svoj identitet, da ga stavi pod potpunu kontrolu. Što je na kraju i uspeo, koliko god se ova stranka migoljila u nekoliko navrata – objašnjava Sejdinović.

Nedim Sejdinović napominje da je verovatno mnogim socijalistima padalo na pamet svih ovih godina da stvari idu u lošem pravcu i da se treba distancirati od naprednjaka ukoliko se želi da stranka preživi.

– Ali stvari ne idu tako lako. Em se valja odreći državnih resursa, em treba proći kroz medijske tople zečeve, em neko može – osvete radi – da završi i u bajboku. To je tako kada blisko sarađujete sa političkim krilom organizovanog kriminala, a mislite da ste dovoljno pametni da ga nadmudrite. Mislim da sada za SPS više nema spasa. Koliko god se budu prali, oni će podeliti sudbinu SNS-a, deliće krivicu i za stvari za koje nisu odgovorni. A Vučić je uništavajući SPS – na kraju naneo sebi veliku štetu. Da sada SPS nije na nogama, da je sačuvao identitet i svoje glasače, možda bi stranke vlasti imale neke šanse na nastupajućim izborima. Čak i ako SNS preživi naredne godine, SPS neće. Kasno je i za smenu Dačića – zaključuje Nedim Sejdinović.

Istaknimo za kraj da kandidat koji je prepoznat kao neko ko bi mogao da unese svežinu i povrati bar delimično snagu socijalista, prepoznat neposlušni funkcioner – Branko Ružić, koji je suspendovan sa stranačkih funkcija 4. aprila ove godine, na šest meseci, zbog učešća u demonstracijama i protestu protiv vlasti.