Jedan od kontramitinga (arhiva): Foto: Z. S. M/DanasProđoše i kontramitinzi Srpske napredne stranke, u 49 gradova i opština, sa ukupno 33.000 posetilaca, ako je verovati takozvanom ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, ukoliko je to još uvek moguće i takvih ima.
Ta okupljanja nisu bila protiv „blokadera“, već protiv blokada i nasilja, i ne organizuje ih SNS, kazao je najmoćniji član SNS-a, koji se uporno predstavlja kao predsednik Srbije, a za Dačića i sve druge je baron, Minhauzen.
Na kontramitinzima su se mogle čuti poruke koje su najavili studenti u blokadi, nakon što su se infiltrirali u neke od viber grupa naprednjaka: Ne damo Srbiju! Samo hoću mir! Hoću da radim! Želim da se krećem slobodno! Hoću da učim! Hoću moju Srbiju nazad! Protiv sam blokada! Hoću normalan život! Hoću moj život nazad!
Ovakva, naručena „normalnost“ je u provladinim propagandnim glasilima, a između vesti da je „policajac izmasakriran mačetom“ i da se „srpska glumica skinula do gole kože“, popularisana kao „pristojna Srbija“ koja na svojim okupljanjima „nije oborila nijedan kontejner, nije slomila nijedan izlog, nikog nije povredila, nikome nije uputila ružnu reč, pa ni prekoran pogled“. Dakako, učesnika serije kontramitinga bilo je „na stotine puta više nego što je bilo ’blokadera‘ danima unazad na ulicama naših gradova“.
„Samo nam je ljubav potrebna“, gotovo da su klicali okupljeni u 49 mesta, na naprasnoj Paradi ljubavi, kao novoj „mirotvoračkoj“ taktici vlasti u borbi protiv studentskih i građanskih protesta, koji traju devet meseci, i baš su uporni i dosadni, uprkos i štapu i šargarepi koje vlast bezuspešno koristi kako bi ih suzbila.
U paketu sa njom ide i aktuelna Vučićeva najava da će nam za par dana sniziti cenu kulena i druge hrane, za koju je, takođe naprasno, saznao da je zaista skupa, mada ne zna tačno koliko jer nije u skorije vreme išao u nabavku.
Malo je sve to kume, moraćemo razumom da uništimo ovaj lepi društveni trenutak.
Dovoljno je prisetiti se Vučićeve najave da se posle ovakvog perioda zatišja „blokaderima“ priprema ozbiljna državna intervencija, samo da se stvore formalno-pravni preduslovi. Ili prizvati slike policijske i parapolicijske brutalnosti, Krička, maskirane Žandarmerije i „kornjača“, raspamećenih partijskih najamnika, batinaša i kriminalaca bez lica, nesmetano ispaljivane SNS pirotehnike, vozila Hitne pomoći koja prevoze tu pirotehniku i uposlenike Informera, zvučnog topa za koji nemamo pojma da li ga imamo, ali sigurno znamo da nije korišćen.
Ili, pak, osvežiti sećanje na epitete koji su Vučić i njegovi propagandni bilteni upućivali „blokaderima“ i učesnicima „obojene revolucije“, koji su „Hitlerovi sledbenici, teroristi, nacisti, strani plaćenici, domaći izdajnici, huligani, idioti, kreteni, ološi, zgubidani i majmuni“ koji „hoće građanski rat, krvoproliće i masakr u Srbiji“.
Pa, u konačnici, vratiti u svest scene sa nesumnjivim junacima ovih protesta- koje ne bi smeli zaboraviti- u kojima su Luka Mihajlović, Ana, Sonja Ponjavić, Vladimir Đorđević, Nikolina Sinđelić, Andrej Tanko i drugi prebijeni, polomljeni, gaženi, vređani ili neosnovano zatočeni studenti.
Na stranu nenormalnost da vlast, bez grama srama, priređuje svoje građanske proteste, podnosi zahteve sebi samoj ili organizuje pobunu „svojih“ studenata. Imitacija normalnog života- koji u autokratskoj, kriminalizovanoj i korumpiranoj državi ne može da postoji- samo je jedan od apsurdnih originala falsifikata koje je ona u stanju da ponudi.
Srbija 2.0 ne može da postane normalna Srbija ni kroz brutalnu upotrebu sile, a ni kroz mirotvoračke kontramitinge, već kroz raspisivanje vanrednih izbora, miran prenos vlasti, otvaranje kompletne dokumentacije o koruptivnom renoviranju Železničke stanice u Novom Sadu…
Ozbiljan je problem što Vučićev režim to neće, jako se plašeći za sebe, zbog kostura koji će početi da ispadaju iz ormara.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
