„Vučić pokazuje da je spreman da šibicari ukoliko mu odgovara“: Zbog čega se Srbija nije usaglasila sa sankcijama EU protiv Irana?

Od svih zemalja kandidatkinja za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana, Srbija je jedina zemlja koja se nije usaglasila sa novim odlukama EU.

Odluke sa kojima se nije saglasila tiču se restriktivnih mera Iranu zbog vojne podrške koju pruža ruskoj agresiji protiv Ukrajine, kao i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora, kao i odluka o menjanju spiska osoba protiv kojih se sprovode te restriktivne mere.

Sa dve nove odluke Saveta EU uskladile su se sve ostale države kandidati za članstvo u EU iz regiona Zapadnog Balkana, mežu koje spadaju Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH.

Kako se navodi u saopštenju, EU „prima na znanje tu obavezu i pozdravlja je”.

Ovo, naravno, nije novost, jer se svako malo pojavljuju vesti da se Srbija nije usaglasila sa spoljnopolitičkim merama EU, iako članstvo u uniji zahteva potpunu saglasnost u tom pogledu.

Beširi: Beograd svesno ignoriše odluke EU

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove za Danas kaže da odluka Srbije da ne uvede sankcije Iranu još jednom “ogoljava duboki raskorak između Vučićeve deklarativne posvećenosti evropskim integracijama i realne spoljnopolitičke prakse”.

“U kontekstu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, ovo je jasan pokazatelj da Beograd ne samo da ne prati zajedničke odluke i stavove EU, već ih svesno ignoriše kada proceni da mu to politički odgovara”, tvrdi Beširi.

On ističe da takvo ponašanje direktno potkopava kredibilitet Srbije kao kandidata za članstvo, jer usklađenost sa spoljnom politikom EU nije fakultativna stavka pregovora, već jedan od ključnih političkih kriterijuma koji pokazuju da li zemlja deli vrednosti, interese i stratešku orijentaciju Unije.

“Ovde nije reč o „neutralnosti“ ili „balansiranju“, već o otvorenom odustajanju od evropskog puta kada se interesi vlasti sukobe sa principima EU. Dok članice Unije preuzimaju politički i ekonomski teret sankcija kako bi kolektivno odgovorile na pretnje međunarodnom miru i bezbednosti, Srbija bira da ostane po strani, šaljući poruku da zajednička bezbednosna politika za nju važi samo kad joj to ne remeti odnose sa autoritarnim partnerima”, pojašnjava naš sagovornik.

Takva politika, dodaje on, usporava pregovore, ali i potvrđuje sumnje unutar EU da Beograd evropske integracije koristi kao retorički štit, a ne istinsku stratešku opredeljenost.

“U tom smislu je i zaustavljeno otvaranje poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, jer baltičke zemlje sumnjaju u zajedničke vrednosti s Vučićevom vlašću još od aneksije Krima 2014. godine i slabe reakcije Srbije koja ni dan danas nije uvela sankcije Rusiji”, navodi Beširi.

Šta podrazumeva novi paket mera protiv Irana?

Govoreći o konkretnim sankcijama, Beširi isitče da je EU produžila sankcije uvedene zbog iranske vojne podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i naoružavanja oružanih grupa koje ugrožavaju mir i bezbednost na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.

“Te mere obuhvataju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine osoba i entiteta uključenih u proizvodnju, transfer i prodaju bespilotnih letelica, raketa i povezane vojne tehnologije Rusiji i pomenutim oružanim grupama”, tvrdi on, te dodaje da se time nastoji da se ograniči sposobnost Irana da materijalno i tehnološki podržava vojne operacije koje EU smatra prietnjom međunarodnom miru i stabilnosti.

Sagovornik Danasa, konkretno navodi da su ažurirana tri unosa: Mohammad Ashtiani, visoki vojni zvaničnik zadužen za iranski dronovski i raketni program i saradnju s Rusijom; Mohammad Khiabani, direktor IRISL-a, optužen za transport vojne opreme Rusiji i oružanim grupama; te sam IRISL, povezan s Revolucionarnom gardom i transferom naoružanja.

“Istog dana EU je izmenila listu sankcija zbog iranskog nuklearnog i balističkog programa, uklonila jednog pojedinca i ažurirala podatke za 45 unosa, među kojima su naučnici, privrednici i institucije povezani s Ministarstvom odbrane Irana i IRGC-om”, pojašnjava Beširi.

Dodaje i da su sankcije zadržane i za visoke oficire IRGC-a, te da su na listi, između ostalih, komandant Hosein Salami, zamenik komandanta Ali Fadavi i drugi visoki vojni i bezbednosni zvaničnici.

“Tu su i ekonomske strukture poput Bonyad Taavon Sepah, koje služe kao finansijska baza IRGC-a, te kompanije kao što je kompanija Behnam Sahriyari, koja je optužena za prikrivanje transfera oružja. Prema navodima EU, ovi subjekti su direktno uključeni u aktivnosti koje destabilizuju region, uključujući krijumčarenje oružja i podršku militantnim grupama”, navodi Beširi.

Govoreći o delu sankcija koje se tiču iranskog nuklearnog naoružanja, on tvrdi da se spor oko tog pitanja temelji na strahu da bi tehnologija mogla poslužiti za proizvodnju nuklearnog oružja i dalekometnu isporuku, ugrožavajući regionalnu i globalnu bezbednost.

“Iako je Iran potpisnik NPT-a, EU i UN sumnjaju u transparentnost i namere programa, posebno zbog povezanosti s IRGC-om i njegovim vojnim aktivnostima. Povezivanje vojne industrije, akademije i državnih struktura po oceni EU stvara rizik da se vojna komponenta prikriva civilnim istraživanjem, što se vidi kao deo šireg obrasca koji narušava međunarodne norme i bezbednosne sporazume”, ističe naš sagovornik.

Vraćajući se na pitanje zašto se Srbija ne usaglašava sa ovim sankcijama, Beširi tvrdi da je jedino objašnjenje podrška Rusiji ili ozbiljne beneficije iza skrivenih dogovora između Srbije i Irana.

“Koji god da je razlog, Vučić još jednom pokazje Briselu da je pouzdan partner i da su spreman da šibicari u svakoj prilici ukoliko uskom krugu oko njega tako odgovara, ako će usput da antagonizuje EU, za nacionalistu je to još jedan plus. Istovremeno, civili u Ukrajini će gubiti živote, a u Srbiji ćemo biti osuđeni na siromašni i mediokritetski život uskraćen prilikom da postanemo punopravna članica EU”, zaključuje sagovornik Danasa.