Štiplija: Evropska komisija primetila da su pojedini zvaničnici srpske vlade govorili negativno o EU

„Zanimljivo je kakav bio predsednikov narativ o izveštaju EK, a kakav je juče premijerkin. Evropska komisija je to primetila i na samitu u Zagrebu 2020. godine, to je bila jedna od tema, kakvi su narativi. EK to prati, postoji deo izveštaja koji govori o tome da su pojedini zvaničnici srpske vlade govorili negativno o EU, i da to mora da se promeni“, kazao je Štiplija komentarišući izjavu Brnabić o pomenutom izveštaju u petak tokom posete Fon der Lajen.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u petak da Beograd nije “ni za 0,1 posto” odgovoran za probleme u dijalogu sa Prištinom, i da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, samo se pita zašto to isto ne važi i za Srbiju. Zanimljivo je da su mediji preneli kao glavnu vest da EU daje Srbiji 160 miliona evra da prebrodi krizu. Da li je to i glavna tema posete Ursule fon der Lajen?

„Ovo je već postala tradicionalna poseta predsednice EK, i u oktobru prošle godine ona je posetila region i u svim zemljama dala vrlo lepe poruke o budućnosti Zapadnog Balkana u EU. Mislim da je iskoristila ove posete da najavi budžetsku pomoć za sve zemlje Zapadnog Balkana na način da im se pomogne da prebrode energetsku krizu koja je već sada vrlo kritična“, rekao je Štiplija.

Ono što je, kaže, zanimljivo, je da je ona u svakoj zemlji imala određenu poruku koju je prenela.

„No, naravno, u svetlu svega, ova budžetska pomoć i njihova količina su glavna tema“, naveo je.

I dodaje da je Srbija, kao najveća zemlja dobila najviše novca.

„Videlo se da Srbija ima jedan problem, jer je vezana samo za energente koji dolaze iz Rusije, pa je ta pomoć Srbiji veća“, rekao je.

Predsednik Srbije sastao se sa Fon der Lajen u Nišu, gde su obišli radove na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske.

„Izgradnja gasnog interkonektora je stara tema, o njoj je počelo da se priča 2009. godine, i sredstva za njegovu izgradnju su bila spremna još 2018. godine. Ali, s naše strane nije postojao interes da se proces izgradnje ubrza. Neki kažu – postojali su pritisci s ruske strane i iznutra. Godinje 2020. i možda s dolaskom Zorane Mihajlović taj proces se ubrzao, gradnja je počela“, pojasnio je Štiplija.

To, kako kaže, Srbiju stavlja kao jednu ozbilju zemlju na mapu evropske energetike.

„Ona će moći da koristi druge izvore, osim ruskih, a moći će da usmerava gas iz jedne u drugu zemlju bez obzira na njegovo poreklo“, rekao je.

Na pitanje da li bi pomoć iz Brisela bila viša da je Srbija članica EU, Štiplija odgovara potvrdno.

„Ta pomoć bi bila mnogo veća. ima zemalja koje su u sličnom položaju, poput Slovačke, koja je 100 posto vezana za ruski gas, i ta pomoć je mnogo veća, i za infrastrukturu i za sve“, kazao je.

O tome koje su druge važne poruke predsednice EK, Štiplija kaže:„Da je i dalje Zapadni Balkan na evropskom putu, da će EU nastaviti da podržava Zapadni Balkan na tom putu integracija, uz ogradu da nisu sve odluke EK, već i država članica. Takva poruka je došla i u Tirani, i u Prištini, i u Skoplju. Ono što je za mene novina je najava samita zemalja Zapadnog Balkana i EU, koji će se održati u Tirani, ne u zemlji predsedavanja, Českoj ovaj put“, naglasio je Štiplija.

„Objektivan i balansiran“ ili?

I predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa predsednicom Evropske komisije u petak.

„Predsednica vlade ocenila je da je Izveštaj EK o napretku Srbije objektivan i balansiran i da će vlada u novom mandatu nastaviti da bude posvećena reformama i procesu evropskih integracija. Premijerka je izdvojila važnost nastavka reformi u oblasti vladavine prava, zatim reforme u oblasti pravosuđa i usvajanje novog paketa pravosudnih zakona, kao i pitanja medijskih sloboda i usvajanja novog seta medijskih zakona“, navodi se u saopštenju.

Međutim, poslednjih meseci smo, ali samo za domaću javnost, čuli drugačije tonove o izveštajima koji dolaze iz Evrope.

„To sam juče i ja primetio. Zanimljiv kakav je bio predsednikov narativ o izveštaju EK, a kakav je juče premijerkin. EK je to primetila i na samitu u Zagrebu 2020. godine, to je bila jedna tema, kakvi su narativi. EK to prati, postoji deo izveštaja koji govori o tome da su pojedini zvaničnici srpske vlade govorili negativno o EU, i da to mora da se promeni“, naglasio je Štiplija.

On je dodao da srpskoj javnosti mora da se objasni da je EU najveći donator i najveći investitor, i pružalac najveće pomoći. „I to smo čuli i od predsednice Evropske komisije“.

A poseta Fon der Lajen nije slučajno u ovom trenutku. Šta se čulo iza zatvorenih vrata, ne znamo.

„Svakako, iza zatvornih vrata, sigurno se razgovaralo i o sankcijama Rusiji, za koje ne mislim da će Srbija uvesti u nekom skorom periodu, takođe i o dijalogu Beograda i Prištine. Dijalog se mora nastaviti, to je nešto što očekujemo i to su poruke evropskih zvaničnika. EU zvaničnici se neće mešati u konkretne odluke, a i samo tumačenje tih odluka treba da dođe iz Beograda i Prištine. Oni svojim građanima moraju da objašnjavaju“, naveo je gost Novog dana.