Svi očekuju dogovor

Novinske agencije su javile da je uoči susreta Brisel jasno stavio do znanja da očekuje da Dačić i Tači „preseku“ ključna nerešena pitanja o formiranju novih institucija zajednice srpskih opština i njihovoj integraciji u kosovski politički sistem, a posebno policiju i sudstvo.

Eštonova je najavila da se očekuje „brzo sprovođenje Sporazuma“. Sa njom se juče oko 16.30 najpre sastao Dačić, potom i Tači, posle čega je trebalo da usledi „radna večera“. Prema rečima portparolke visoke predstavnice EU Maje Kocijančić, „susret bi mogao da potraje do kasno u noć, jer je cilj jasan – dogovor o primeni Sporazuma“.

U Briselu juče nije bilo zvanične potvrde li će se razgovori Beograda i Prištine o telekomunikacijama danas nastaviti na premijerskom ili tehničkom nivou, jer Eštonova treba da Evropskom savetu podnese izveštaj o Siriji. Izvori Danasa nezvanično tvrde da bi Dačić i Tači trebalo ponovo da se sastanu u Briselu tokom iduće nedelje.

Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, dvojica premijera trabalo je da uz pomoć baronese Ešton usaglase akcione planove, koji treba da sadrže i detalje, a potom i rokove za ukidanje srpskih institucija na severu KiM. To je „kategorični zahtev“ Nemačke, čiji je šef diplomatije Gvido Vestervele u dogovoru s Ketrin Ešton pre dva dana obišao Beograd i Prištinu.

Iako bi se iz Vesterveleovih izjava moglo zaključiti da zastupa „prištinski stav“ – prvo rasformirati postojeće srpske opštine, pa na kosovskim izborima birati nove, izvori Danasa tvrde da u Briselu najpre treba da se definiše šta znači „uklanjanje institucija“. U diplomatskim krugovima spekuliše se da je Berlin još pre četiri meseca obavestio Beograd o svojim „uslovima“ za datum za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU, koje je sada teško ispuniti do Vidovdana, 28. juna, bilo da se problem gašenja srpskih institucija rešava zakonom ili raspuštanjem postojećih i imenovanjem privremenih institucija.

Izvori Danasa tvrde da je jedan od problema i to što Beograd, iako prema srpskom Zakonu o lokalnoj samoupravi može da raspusti postojeće opštine i imenuje privremena veća, posle potpisivanja Sporazuma više nije nadležan na severu KiM. Kako se procenjuje, sada bi jedino mogao da ispregovara da u dogovoru sa EU i uz saglasnost Tačijeve vlade imenuje privremeno veće za ceo sever Kosova.

Prištinski dnevnik Tribuna juče je objavio tekst plana sprovođenja briselskog Sporazuma, koji je, navodno, Eštonova juče predstavila Dačiću i Tačiju. Prema tom planu, Srbija i Kosovo bi do kraja maja trebalo da dostave izmene zakona neophodne za sprovođenje Sporazuma, kako bi do sredine juna ti amandmani bili usvojeni. Iako to u planu nije precizirano, Tribuna najavljuje da bi Beograd trebalo da donose ustavni zakon, a Priština zakone koji bi omogućili veću zastupljenost Srba sa severa u centralnim kosovskim institucijama.

List pominje i „zakon o amnestiji“ Srba sa severa koji su bili u „paralelnim“ institucijama, ali nisu počinili teška krivična dela. Priština treba da ga donese do sredine juna, a isti rok važi i za raspuštanje „paralelnih“ institucija na severu Kosova. Deo plana koji je objavila Tribuna uoči puta u Brisel pominjao je i Ivica Dačić. U Prištini su i vlast i opozicija juče bili optimistično raspoloženi i zalagali se da primena Sporazuma počne odmah po dogovoru dvojice premijera.

Ustavni sud bez komentara

– Ustavni sud Srbije nije blokirao Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, pre nego što će doneti konačnu odluku o njegovoj ustavnosti, iako je mogao to da uradi jer je reč o aktu koji ugrožava teritorijalnu bezbednost države. To znači da Vlada Srbije formalno može i dalje da krši Ustav – kaže za Danas Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS. Na pitanje da li formiranje predmeta USS na osnovu predloga DSS i inicijative SRS obustavlja sve dalje aktivnosti Vlade Srbije u vezi sa Sporazumom, uključujući i pregovore o njegovoj primeni, Danasu je u USS odgovoreno da ovaj sud „ne daje tumačenja niti iznosi mišljenja o pitanjima koja se odnose na postupke koji su u toku“.