VEJVODA: Dobre šanse za status kandidata

Zbog toga, kada je reč o kandidaturi, sebe smatram opreznim optimistom – kaže za Danas Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.

Vejvoda u tom kontekstu ističe značaj jučerašnje posete predsednika Borisa Tadića Londonu i razgovora s britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. Kako navodi, Velika Britanija, iako nije članica evrozone, uz Nemačku i Francusku je ključna članica EU i susreti državnika na najvišem nivou su izuzetno važni. „Ako se pokrene dijalog u Briselu, a verovatno hoće, i ako se tom prilikom postignu nekakvi dogovori, odluka šefova država ili vlada zemalja članica EU o statusu kandidata biće u prilog Srbiji“, smatra Vejvoda.

Naš sagovornik je prekjuče u Vašingtonu, u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, učestvovao u javnom „svedočenju“ (hearing) o situaciji na Balkanu. Kako navodi, u debati, kojom je predsedavao šef Potkomiteta za Evropu i Evroaziju Den Barton, učestvovalo je desetak kongresmena, republikanaca i demokrata, što je veliki broj, s obzirom na to da je tema bila spoljnopolitička. Takođe, debata je bila veoma raznovrsna, čuli su se najrazličitiji stavovi, od onih za podelu Kosova, to jest za samoopredeljenje Srba na severu, do snažne podrške Prištini.

Vejvoda objašnjava za Danas da je na kvalitet „svedočenja“, u kojem je učestvovao kao ekspert i predstavnik civilnog društva, uticala prošlonedeljna poseta regionu, uključujući Srbiju, delegacije Kongresa, na čijem je čelu bio upravo kongresmen Barton. Pomoćnik državne sekretarke Filip Gordon bio je jedan od govornika, kao i nekadašnji visoki američki diplomata Kurt Voker i bivši funkcioner Unmika Džerard Galuči.

„Moj utisak je da su stavovi kongresmena bili manje u vezi s njihovom partijskom pripadnošću, a više individualni. Svi oni su zainteresovani za Kosovo i Srbiju, neretko i zbog toga što u svojim izbornim jedinicama imaju birače srpskog ili albanskog porekla. Da na Kapitol hilu ima zanimanja za naš region ukazuje i nedavna poseta Bartonove delegacije. Prethodno „svedočenje“ o Balkanu bilo je aprila 2010. u Komitetu za spoljne poslove Senata, što ukazuje na to da im svakako nismo važni kao Avganistan ili Irak, ali interesovanje i prostor za jačanje saradnje svakako postoje“, zaključuje Ivan Vejvoda u razgovoru za Danas iz Brisela.