Najveći Vučićev strah ako spoji predsedničke i parlamentarne izbore: Nova masovna pobuna građana

Sagovornici Danasa saglasni su da i ovaj slučaj kao i svaki do sada, ne zavisi od zakonskih rokova, već izveštaja o istraživanju javnog mnjenja, koji predsedniku Srbije stižu svakodnevno, i kojima se upravlja.

Činjenica da su izbori za parlament i oni za šefa države blizu, oni tumače kao isključivu Vučićevu kalkulaciju o tome šta mu najviše odgovara kako bi se, kao i da do sada, u prethodnih 14 godina, održao na vlasti kao neprikosnoveni lider i onaj koji se za sve pita. Koji ne dozvoljava da ni jedan, čak i od njegovih najbližih i saradnika od najvećeg poverenja, dobije na značaju kao neko ko uživa poverenje građanki i građana.

“Svaki autokratski lider ima strah od najbližih saradnika i zato se i okružuje mediokritetima”

– U Srbiji, nažalost, pitanje održavanja izbora je stvar političke procene autokratskog vladara. On odlučuje kada će biti koji izbori, i pridržava se jedino formalnog ograničenja mandata, bar za sada. Time je otvoreno i pitanje spajanja predstojećih parlamentarnih izbora sa predsedničkim ili lokalnim izborima. Iako je u ovom trenutku teško proceniti kako će se stvari razvijati za nekoliko meseci, ostaje činjenica da obe opcije – i spajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora i njihovo razdvajanje imaju svojih prednosti iz Vučićevog ugla – kaže za Danas istoričar Dragan Popović.

Prvo, dodaje, spajanje izbora omogućava da Vučić u trku uđe u potpunosti kao nosilac parlamentarne liste, da sebe predstavi kao kandidata za premijera, čime bi povećao šanse te liste.

– Sa druge strane, mesto predsednika nosi sa sobom legitimitet direktnog izbora tako da će kandidat SNS-a za tu funkciju neminovno steći značajan politički kapital. To sigurno nije u interesu Vučića koji oko sebe drži isključivo lojalne i ne mnogo popularne kadrove. Svaki autokratski lider ima strah od najbližih saradnika i zato se i okružuje mediokritetima – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kandidat za predsednika ne može da bude neko bez ikakve političke težine, jer onda nema mnogo šansi da pobedi, a sa druge strane, jak kandidat ugrožava direktno Vučićev monopol na režimskoj strani političkog spektra.

– Što se tiče studentske liste i opozicije, oni ne odlučuju o tome kada će biti koji izbori pa moraju da budu spremni na sve varijante. Verujem da će biti teže postići dogovor unutar tog, i inače heterogenog fronta, ako budu spojeni izbori, jer na predsedničkim po logici stvari do izražaja dolaze jaki pojedinci, što je suprotno celoj neliderskoj filozofiji studentskog i građanskog pokreta. To je Vučiću još jedan argument u prilog spajanja izbora, tako da mislim da ćemo svakako gledati izbore za predsednika i za parlament u istom danu – zaključuje Dragan Popović.

„Vučić svakodnevno prati rejtinge…“

Sociolog Ivan Živkov kaže za Danas da redovni termini predsedničkih i parlamentarnih izbora su u 2027. godini, kao i da će se na birališta pre toga ići samo ako Vučić bude imao računicu kako da zadrži svu moć u svojim rukama.

– On svakodnevno prati rejtinge i povlači poteze koji bi trebalo da mu pomognu u postizanju tog cilja. Spajanje ili razdvajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora će biti jedan od tih poteza. Ukoliko bi morao ovog trenuka na izbore, verujem da bi se odlučio samo za parlamentarne, jer na njima mu ne treba kao na predsedničkim više od 50 odsto glasova da bi ostvario pobedu, odnosno došao do skupštinske većine i formiranja vlade – kaže Živkov.

Uz već viđene i neke nove mahinacije, ističe dalje, uz podeljenu i posvađanu opoziciju, i uz trgovinu uticajem nakon glasanja, Vučić bi se mogao nadati izboru za premijera.

– Takav scenario bi negativno uticao na opozicione birače, u smislu razočaranja i demotivacije, a opozicionim političarima bi bio povod za nove podele i svađe oko toga ko je kriv i šta je trebalo drugačije da se radi. Za naprednjake bi to bila idealna atmosfera da se u tom, za sebe pobedničkom trenutku, a za opoziciju trenutku agonije, sprovedu predsednički izbori, na kojima bi bila manja izlaznost, a opozicija ne bi imala jakog zajedničkog kandidata protiv režimskog – kaže sagovornik Danasa.

Na ovakav scenario Vučića navodi i istorijsko iskustvo, dodaje, koje je bilo negativno za predsednike koji su sebi “skraćivali mandat”.

– Pošto na izbore ipak ne mora u ovom trenutku, Vučić će preostalo vreme koristiti za destrukciju svojih protivnika, za uspostavljanje potpune kontrole nad pravosuđem i nad preostalim profesionalnim medijima, kako bi možda došao do situacije da može istovremeno da održi izbore na svim nivoima, nakon kojih bi nam službeno saopštio da je pobedio ubedljivije nego ikada, poput Lukašenka ili Madura. To više i ne bi bili izbori, Srbija bi iz hibridne demokratije prešla u klasičnu despotiju. Da se ovaj crni scenario ne bi ostvario, neophodan je što brži dogovor na opozicionoj strani o saradnji na parlamentarnim izborima i zajedničkom kandidatu na predsedničkim, uz svest da se to radi kako bismo ubuduće uopšte imali šta da biramo – zaključuje Ivan Živkov.

„Uvezeni i fantomski birači, bugarski vozovi, pritisci i ucene“

Ako izbori budu iole slobodni i pošteni svejedno je da li će biti objedinjeni ili razdvojeni parlamentarni i predsednički – na njima će stranke režima na čelu sa Vučićem izgubiti. Većina građana Srbije bi na slobodnim i poštenim izborima glasala za promene, mišljenja je politikolog Zoran Lutovac.

Međutim, kaže, poučeni iskustvom, znamo da će Vučić pokušati da uradi ono što je svih ovih godina radio – da manipulacijama, prevarama i otvorenom krađom glasova dođe do još jedne „pobede“ uz podršku ili nečinjenje državnih institucija koje ga u tome podržavaju.

– U skladu sa tim, pravo pitanje je kome više odgovaraju spojeni ili razdvojeni izbori u takvim uslovima ili da li će građani dozvoliti da se to desi i ovaj put. Glavni izazov za Vučića je kako obezbediti uslove slične onima na kojima je „pobeđivao“ prethodnih godina, a da to ovoga puta ne izazove masovne građanske proteste, pa i pobunu. U tome je suština njegovog straha. Ne plaši se Vučić da učestvuje na izborima pod sopstvenim uslovima, ali ga je strah da ovoga puta masovne manipulacije, prevare i krađa uz asistenciju ili nečinjenje policije i pravosuđa neće ostati bez snažne reakcije građana. Otuda i očajnička borba za uništenje ili kontrolu ostataka slobodnih medija koji bi ukazivali na krađu i nepravilnosti i saučesništvo državnih organa. Otuda i neprestani pokušaji da se izazovu razdori među studentima, studentima i opozicijom i unutar same opozicije. Cilj je sprečiti objedinjavanje oponenata i stvaranje jedinstvene liste ili sprečiti barem sinhronizovano delovanje svih aktera koji su na drugoj strani – objašnjava Lutovac za Danas.

Dakle, napominje – nastaviti sa žestokom patriotskom i socijalno-ekonomskom propagandom, učvrstiti biračko telo zavisno od javnog sektora, povećavati plate, penzije i socijalna davanja, staviti pod kontrolu sudstvo, tužilaštvo i policiju, uništiti ostatke slobodnih medija i napraviti razdor kod protivnika, a na spoljnom planu dodvoravati se svima kojima je potrebno uz obećanje stabilnosti za region.

– To je Vučićev recept za „pobedu“ uz pomoć terenskog rada: uvezeni i fantomski birači, bugarski vozovi, pritisci i ucene – zaključuje Zoran Lutovac.