EPA/LINTAO ZHANG / POOLI, bi Kina i Vučićevo viđanje Sija i Putina. Predsednik Kine Si Đinping izjavio je da Kina podržava zalaganje Srbije da održi nacionalno jedinstvo, interese i socijalnu stabilnost, deleći sa njom „čelično prijateljstvo”. I predsednik Vučić podvukao je to „čelično” u obostranom prijateljstvu. A, od „čeličnog prijateljstva” do „zagrljaja” mali je korak.
Predsednik Vučić nije dangubio, na sastanku sa Sijem rekao je da Srbija Kinu doživljava kao iskrenog prijatelja i naveo da su Kina i njen predsednik bili uz Srbiju kada joj je bilo teško i u ekonomskom smislu i u medicinsko-zdravstvenom smislu, ali i u političkom.
Po njemu Srbija ne samo da „doživljava Kinu kao iskrenog prijatelja” već i ceni da je to osećanje obostrano i da je „Srbija ovde prva ili druga po popularnosti. I slučajno mene ovde prepoznaju kao njenog predsednika. Od 26 velikih zemalja, mi smo prvi ili drugi po popularnosti i prepoznatljivosti”, naveo je Vučić.
Bio je to i njegov odgovor na zamerke da je zajedničkom fotografisanju i Pekingu bio u tolikom zapećku da na slici lidera zemalja povodom pobede Kine nad Japanom u Drugom svetskom ratu (i oslobađanju od istog) ne može da ga detektuje ni onaj čuveni „Informerov softver”.
Strpljivo je, kao što je najavljivao, čekao svojih 15 minuta sa predsednikom Sijem i dočekao ih. Pohvalio se ni malo birokratskim pozivom da uskoro dođe u zvaničnu posetu Kini, zahvalio na investicijama (u najavi i nove), lečka se dotakao i „obojenih revolucija” u Honkongu i Srbiji.
Ni sastanak sa Putinom nije bio „baš birokratski”. Daleko od toga. Po Saši Jankoviću „onako snishodljivo, molećivo… vazalski razgovarati s Putinom (ili predsednikom bilo koje druge zemlje), uvreda je državnosti Srbije i dostojanstva njenih građana”.
Ni EU nije bila baš oduševljena. Naprotiv. Odnosi sa Putinovim režimom i Rusijom ne mogu biti uobičajeni i to je Evropska unija kristalno jasno poručila Srbiji, izjavio je portparol Evropske komisije za European Western Balkans na pitanje o sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i posetu predsednika paradi u Pekingu.
Iskusno, predsednik Vučić je to iskulirao (kao i ono pozicioniranje za fotkanje – što mu nije prvi put). A, i EU je „lepa samo dok se čeka”. I dok se iz nje ko večiti kandidat za pridruživanje ne ispumpa neka kintica za ovdašnu ekipicu na vlasti.
I, dok od sebe, zbog litijuma i stabilnosti, na desetomesečne proteste u Srbiji, ni nagoveštaj ne da. Za sve ostalo su tu braća (velika i starija) Si i Putin, proverene demokrate i osvedočeni štovatelji prava malih (i, svih ostalih) naroda na njihovu nezavisnost, integitet i ne mešatelji u njihova unutrašnja pitanja. U to ime može da se odfićuka i jedna „Bela ćao”.
Još manje je predsednik Vučić dangubio po Bledu na koji „nije budala da gubi vreme” poredeći „neuporedivo” skup u Pekingu i Bledski strateški forum kao englesku fudbalsku „Premijer ligu i Beogradsku zonu”.
Al’ zato je, ne iz Beogradske već čak iz Bajčetinske (isto je na B) zone komfora u Peking sa sobom poveo i svog prethodnika Tomislava Nikolića široj svekineskoj javnosti (a, i ovdašnjoj) poznatoj po citiranju Tarabićevog proročanstva pre 11 godina tadašnjem kineskom premijeru Li Kećangu: „Doći će ljudi sa istoka – žuti ljudi i zavladaće svetom i piće vodu s reke Morave”.
Sad, da li je Vučićeva poseta Kini prvenstveno ekonomska, politička ili puki, lični pokušaj opstanka na vlasti je isto pitanje koliko smo mi, ovdašnji „zahvatili” vode iz reke Jang Ce.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
