„Bilo bi dobro da svi koji su 15. marta bili na ulicama Beograda dođu na Vučićevu vojnu paradu“: Sagovornici Danasa o tenkovima i avionima u glavnom gradu

Sagovornici Danasa napominju i da je interesantno to što Vučić taj praznik, koji se proslavlja u zajedništvu sa Republikom Srpskom, 15. septembra, čestita građanima iz dalekog Japana, te u ironičnom tonu upućuju na okosnicu politike, kako kažu, bivših radikala – Srbija do Tokija.

Ključna stvar koju napominju odnosi se na to da se Dan jedinstva proslavlja tenkovima na ulicama, koji „troše“ propali asfalt u Beogradu unazad duže od deset dana, a sve sa ciljem priprema za vojnu paradu.

I to u društveno-političkim okolnostima kada policija gotovo svakodnevno prebija građanke i građane na ulicama širom Srbije koji protestuju protiv režima. Postavlja se pitanje stoga šta predsednik Srbije zapravo „slavi“ i kakvu poruku želi da pošalje sopstvenom narodu izvodeći tenkove na ulice na praznik koji im ništa ne znači i u trenucima u kojima trpe represiju države kao nikad do sada.

„Zadah raspada njegovog režima ne mogu da sakriju ni tenkovi ni avioni“

Dan srpskog jedinstva kao nacionalni praznik ustanovila je vlast Srpske napredne stranke 2020. godine. Od kada su oni ovako preobučeni ponovo na vlasti, odnosno po drugi put među Srbima, Srbi i svi građani Srbije su sve nejedinstveniji, a Srbima van granica Srbije bi bilo bolje da Vulin i Vučić nisu bdeli nad njima – kaže za Danas Zdravko Ponoš, predsednik SRCE.

Obeležavajući Dan srpskog jedinstva pod Aleksandrom Vučićem, kao đerdan nanizale su se godine srpskog nejedinstva, dodaje.

– To nije sticaj okolnosti. Izazivanje sukoba, spoljnih i unutrašnjih, je glavni začin u zapršci radikalskog načina vladanja. U stvari, Vučić je pokušao da tom fatazmogoričnom platformom bezgraničnog srpskog sveta čiji je on predsednik zakloni sve ono što je radio u državi Srbiji čiji jeste predsednik – napominje sagovornik Danasa.

Tokom ovih godina unazadio nas je toliko da smo postali država koja vozi u suprotnom smeru od sveta kojem pripadamo predstavljajući rizik za sebe, svoje građane, ali i za svoje okruženje koje vozi u pravim smeru, ka EU, navodi dalje.

– Srbija pod Vučićem je danas dalja od Evrope nego pre 12 godina. Sad nas na tom putu zaobilaze bez migavca i Crna Gora i Albanija. Srbija kao najsnažnija zemlja regiona je postala zatočenik nesposobne, korumpirane i ucenjene vlasti. Podsetiću da sam nakon Banjske rekao da će nas mnogo koštati to što je zapad progledao kroz prste Vučiću tu baljezgariju. Čovek koji je podložan ucenama ne može da se bavi javnim poslom, a kamoli da bude na čelu države. E, kad takav čovek promoviše svesrpsko jedinstvo onda nije čudo da Srbi, kad ulaze na KiM, treba u roku tri dana da kao stranci prijave boravak prištinskoj policiji iz koje je Vučić prethodno isterao Srbe – ističe Zdravko Ponoš.

Prema njegovim rečima, kad Vučić promoviše svesrpsko jedinstvo, onda nije neočekivano da Republika Srpska ostane bez izabranog predsednika.

– Kad on promoviše svesrpsko jedinstvo, a u Zagrebu srpske interese štiti Jelena Milić, onda je Srbima u Hrvatskoj bolje bez ambasadora Srbije. Kad Vučić promoviše svesrpsko jedinstvo, a preko svojih trabanata sapliće Crnu Goru na evropskom putu, onda se Srbi u Crnoj Gori hvataju za glavu. Kad Vučić promoviše svesrpsko jedinstvo, a od Porfirija napravi šefa resornog odbora SNS za verska pitanja, onda je normalno da sveštenstvo na terenu radije ide za svojim stadom nego za pojedinim vladikama – kaže Ponoš.

Naznačimo, predsednik Srbije javio se iz Japana da čestita građanima Dan jedinstva.

Danas sa ponosom „obeležavamo dan koji nas podseća na ono što nas povezuje – jedinstvo, slobodu i našu trobojku. Naša zastava je simbol sećanja, tradicije i budućnosti koju gradimo zajedno“, napisao je Vučić na Instagramu.

Neka nas ovaj dan inspiriše da čuvamo zajedništvo, budemo ponosni na svoje korene i prenosimo vrednosti slobode i jedinstva na generacije koje dolaze, dodao je predsednik Srbije.

„Srbija do Tokija“

– Kakav odnos prema tom novoustanovljenom prazniku ima Vučić pokazuje i to što je na sam praznik otputovao u Japan. Važnije su mu počasti njemu nego njegova počast državi na čijem je čelu. Ne bi začudilo da se pravda kako je tamo na ovaj prigodan dan širio granice njegovog srpskog sveta – Srbija do Tokija.

On će taj dan proslavi kad je njemu zgodno, pojašnjava naš sagovornik.

– Nije neobično nakon što je pre par godina i oslobađanje Beograda slavio kad je Putinu bilo zgodno da svrati, a na 20. oktobra. Vojna parada na beogradskim ulicama služi mu da osokoli svoje posustale sledbenike, da zaplaši one koji već 10 meseci na ulicama traže pravdu i konačno da tu tihu umerenu većinu vrati u beznađe. Za ovu prvu grupu važno mu je da se on identifikuje i sa vojskom i sa državom kako bi izgledalo, kad ga ovi treći napadaju, da u stvari napadaju i vojsku i državu – smatra Zdravko Ponoš.

Kako dodaje, međutim, jalova su mu ta posla, on je politički mrtvac.

– Zadah raspada njegovog režima ne mogu da sakriju ni tenkovi ni avioni. Ne treba medjutim da se prema tome olako odnosimo. Ovaj režim poseduje impozantne sposobnosti da prilikom svog pada napravi ogromnu štetu. Vučić pokazuje nameru da baš to učini. Kadrovske čistke u MUP su samo deo pripremnih radnji. Opasnije je njegovo utezanje i stavljanje u funkciju podzemlja. Odvlači nam pažnju bukom aviona i turiranjem tenkova po novobeogradskim ulicama. Opravićemo ulice, nije to problem. Problem je ono što sprema u podzemlju i kako prepakuje policiju. Ova vlast ima mnogo da izgubi, visoku cenu da plati i zato su na sve spremni – zaključuje Ponoš.

„Kada se vojska koja nema šta da slavi masovno okuplja u terminu koji istorijski ništa ne znači..“

Prema rečima sociologa Ivana Živkova, vojne parade imaju smisla nakon ratnih pobeda, na njihovim jubilejima, da bi podsetile na borbe, heroje, žrtve i odbranjene ili osvojene vrednosti poput slobode i nezavisnosti.

– U tom, opravdanom cilju, one mogu biti i simbolične, bez izvođenja prevelikog broja najtežeg oruđa i oružja na ulice. A kada se vojska koja nema šta da slavi masovno okuplja u terminu koji istorijski ništa ne znači, onda je motiv za organizovanje parade pogrešan, po svemu sudeći dnevnopolitički. Paradiranje tenkovima po Beogradu je pokušaj poljuljane vlasti da se samoohrabri. To je i nova doza kič-nacionalizma uz bespotreban, ogroman trošak – kaže naš sagovornik.

Ipak, dodaje, to je prilika da se dovedena vojska istovremeno suoči i s državnim vrhom i s građanima, pa se možda konačno razreši dilema čija je, čemu i kome služi.

– Bilo bi dobro da svi mi koji smo 15. marta bili na ulicama Beograda dođemo na paradu i doprinesemo razrešenju te dileme. Tako bismo nesumnjivo utvrdili i da li je parada doprinela jedinstvu ili produbljivanju podela u društvu – zaključuje Živkov.

Podsetimo, 15. marta, kada se protiv Vučićevog režima na ulicama Beograda okupilo više stotina hiljada ljudi, protiv njih je, smatra se, upotrebljeno sonično oružje, nedozvoljeno i nehumano za upotrebu nad mirnim demonstrantima.