Ilustracija foto EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKIIako je u utorak trebalo da se krene sa primenom Zakona o strancima na Kosovu, ona je pomerena, a problemi koji tom primenom mogu da nastanu su odloženi. Ovaj zakon može da pogodi veliki broj Srba koji žive, rade i uče na Kosovu, a naši sagovornici posebno ističu korisnike i zaposlene u zdravstvenim i obrazovnim institucijama koje funkcionišu po srpskom sistemu.
Poslednjih nedelja, ovaj zakon, kojim se podrazumeva prijava boravka Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova je naišao na negodovanje velikog broja Srba koji žive na Kosovu.
Kako je ranije precizirao komandir Kosovske policije za region sever Veton Eljšani prijava boravka važi za sve strane građane koji planiraju da borave na Kosovu duže od tri dana. To naravno uključuje i građane koji nemaju kosovska dokumenta a rade ili studiraju na Kosovu.
Posebno se ističe i problem do kog može doći kod studenata i zaposlenih u prosveti i zdravstvu, jer prilikom prijave boravišta moraju dokaz o zaposlenju ili upisu na akreditovanu ustanovu, što zdravstvene i obrazovne institucije na severu Kosova, unutar kosovskog sistema nisu.
Tim povodom se i oko trideset organizacija civilnog društva i akademske zajednice obratilo međunarodnim akterima na Kosovu, tačnije ambasadorima Kvinte i predstavnicima EU i Oebs-a, sa zahtevom da pozovu na moratorijum tog zakona kao i da ga proslede Venecijanskoj komisiji zbog potencijalnih povreda ljudskih prava srpske zajednice.
Marinković: Najopasniji i najpodliji Kurtijev plan do sada
Izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije Miodrag Marinković za Danas kaže da će posledice grube primene ovog zakona biti katastrofalne po srpsku zajednicu na Kosovu, ali i po deo stanovnika Srbije koji su poslovno ili studijski vezani za Univerzitet i Klinički centar u Kosovskoj Mitrovici.
“Svako ko nema prebivalište na Kosovu, a reč je o nekoliko hiljada studenata, velikom broju profesora i lekara, od kojih je veliki broj sa statusom raseljenih lica, više neće moći da radi niti da studira na Kosovu, jer zakon propisuje da je osnov za dobijanje boravišne dozvole potvrda iz akreditovane institucije”, pojašnjava naš sagovornik.
On ističe da primena ovog zakona u praksi znači i gašenje srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema jer oni nisu akreditovani u kosovskom sistemu zbog zastoja u pregovaračkom procesu.
“Do sada nismo videli opasniji i podliji plan Albina Kurtija iako ih imao mnogo u svom mandatu”, kaže Marinković.
Na pitanje da li postoje administrativne obaveze koje građani mogu da obave kako ne bi trpeli posledice primene ovog zakona, Marinković skreće pažnju na Briselski pregovarački proces.
“On generiše ono što se prema lokalnom pravu tretira kao međunarodni ugovor, a takvi ugovori imaju prvenstvo u odnosu na domaće pravo. Hoću reći da i međunarodna zajednica i srpska zajednica zahtevaju da se lokalno zakonodavstvo u ovim pitanjima uskladi sa rešenjima iz pregovaračkog procesa”, kaže naš sagovornik.
Međutim, dodaje on, Priština to uporno odbija i sada se vidi zašto.
“Reč je planu da se pitanje tih institucija reši van pregovaračkog procesa, na način koji odgovara Vladi Albina Kurtija. Dakle, potpunim gašenjem i odlaskom Srba sa Kosova, jer smo mi sa svojim političkim pravima prepreka u ostvarivanju nacionalnog sna Albina Kurtija – ujedinjenja sa Albanijom”, navodi Marinković.
On ističe da je to nemoguće zbog prava veta koje srpska zajednica ima po važećem Ustavu, te dodaje da Samoopredeljenje pokušava sporednim merama i pod plaštom vladavine prava da smanji broj Srba na Kosovu do mere koja bi opravdala ukidanje tih afirmativnih prava.
Komentarišući poziv koji je civilno društvo uputilo predstavnicima međunarodne zajednice, Marinković kaže da on ima dvostruku svrhu.
“Prva je da skrene pažnju javnosti i međunarodne zajednice na posledice primene ovog zakona, a druga da ponudi realno rešenje. U prvoj nameni smo uspeli i ukazali na drastične posledice koje ovaj zakon ima, ne samo po Srbe, već i po ono što međunarodna zajednica vidi kao svoj interes, multietničko i stabilno Kosovo”, pojašnjava naš sagovornik, ali dodaje da je teško reći hoće li oni reagovati na način koji je sugerisan, ili možda imaju efikasnija rešenja.
S obzirom da međunarodni akteri na Kosovu imaju problema u koordinaciji sa Kurtijem, Marinković smatra da će fokus aktivne zapadne diplomatije biti formiranje opozicione vlade umesto pregovora sa trenutnom vladom Kurtija, jer je on, kako kaže, pokazao izuzetno nizak stepen fleksibilnosti prema interesima Zapada.
Na najavu ovog zakona, predsednik Kancelarije za KiM Petar Petković je odgovorio da međunarodna zajednica mora da reaguje, te da će Srbija spremiti i politički i pravni odgovor.
Marinković pak ističe da Beograd zapravo sramno ćuti na ovu situaciju.
“Povlači se sa Kosova, preokupiran protestima koji su uzdrmali njihovu vlast. Kako je to glavni prioritet ove vlasti, mi na Kosovu imamo utisak da je Beograd svesno i sistematski, preko svojih režimskih medija, uklonio ovu temu iz javnog narativa”, navodi naš sagovornik.
On navodi da je trenutna situacija jedan od najtežih trenutaka u istoriji srpske zajednice od 1999. godine, dok je u srpskim medijima pod kontrolom režima glavni fokus na tome da se sopstveni studenti što više uvrede i nazovu što pogrdnijim imenima – stranim plaćenicima, ustašama i teroristima.
“Zaista sramno”, zaključuje sagovornik Danasa.
Iz stranih ambasada na Kosovu kojima smo poslali upit o tome da li su informisani o situaciji vezanoj za sporni zakon, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
