Teže je očekivati da dođe do povlačenja hrvatske tužbe sada kada je Srbija podnela kontratužbu za genocid. Utoliko pre, jer velike šanse za pobedu na hrvatskim predsedničkim izborima ima Ivo Josipović, koji je veoma ponosan na to što je autor hrvatske tužbe.
Upravo sam se vratio s razgovora s Josipovićem u jednoj radio emisiji gde se on ponovo pohvalio time da je jedan od autora tužbe i rekao da on smatra da je ne treba povlačiti pre nego što Srbija ispuni sve ono što se od nje u toj tužbi traži – kaže za Danas Žarko Puhovski, profesor političke filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu povodom odluke Vlade Srbije da podnese kontratužbu za genocid protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde.
Prema rečima Puhovskog, pravi smisao tužbe Hrvatske i kontratužbe Srbije je jedino u tome što dovodi do zaoštravanja odnosa ove dve države.
– To su očito političke tužbe i nema spora među stručnjacima da su izgledi da bilo koja strana dobije proces zanemarljivi i praktično nikakvi. Radi se samo o tome da se za unutrašnje potrebe produži razdoblje pritiska na drugu stranu – ističe Puhovski.
Naš sagovornig naglašava da javno mnenje u Hrvatskoj nije uopšte zainteresovano za ove tužbe, osim jednog malog dela političara i pravnika.
– Više nisu ona vremena kada se mogla očekivati neka vrsta raspaljenog mnenja protiv Srbije i Srba, naprotiv, u odnosu na Slovence za javno mnenje Srbi su naši prijatelji – tvrdi Puhovski.
On ipak upozorava da političke razmirice mogu da dovedu do razmirica na nekim drugim planovima i mogu da iniciraju sukobe u kojima „najčešće stradaju neki nedužni povratnici u nekom selu u Dalmaciji“, ali dodaje da su u ovom trenutku ljudi mnogo više preokupirani ekonomskim problemima i preživljavanjem tako da bi trebalo „malo više od običnih nacionalističkih provokacija da bi se reagovalo protiv Srba i Srbije“.
Kako je nedavno u intervjuu za Danas ocenio Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, ni tužba Hrvatske, ni protivtužba Srbije, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nemaju nikakvih izgleda za uspeh. Obe su, kako ocenjuje Dimitrijević, trošenje energije i novca, a najgore je to što se njima kvare poboljšani odnosi između država i otežava položaj Srba u Hrvatskoj. „Da bi se delo kvalifikovalo kao genocid, treba utvrditi nameru da se istrebi, uništi neka nacionalna, rasna ili verska grupa. Na teritoriji bivše Jugoslavije do sada je samo masakr u Srebrenici 1995. označen kao genocid“, rekao je Dimitrijević.
Pravni zastupnik Beograda već u Hagu
Srbija će najverovatnije već danas podneti tužbu protiv Hrvatske MSP u Hagu, za genocid nad Srbima tokom rata od 1991. do 1995. godine, preneli su elektronski mediji informacije iz diplomaskih izvora. Tužbu će predati pravni zastupnik Srbije Saša Obradović, koji je se već nalazi u Hagu. Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na kontratužbi koja u pet tomova sadrži detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija Bljesak i Oluja. Tužba sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata i na masovno stradanje Srba u logoru Jasenovac, prenose elektonski mediji. N. D.
Stojanović: Nije bilo genocida
Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava, izjavio je za naš list da je međusobno optuživanje Srbije i Hrvatske za genocid kontraproduktivno i bespredmetno, kao i da će ove države morati da se više angažuju u procesu pomirenja. „One će to morati da učine ’ili pre nego što uđu u Evropsku uniju, a ako ne tada, onda kada postanu članice EU’, upozorava profesor Stojanović i insistira na povlačenju tužbi za genocid. Zločini počinjeni u Hrvatskoj nisu onih razmera kao u Srebrenici i genocida u toj zemlji nije bilo“, istakao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
