Zbog čega evropski zvaničnici ne razgovaraju sa studentima?

Odgovarajući na pitanja novinara o trenutnoj krizi u Srbiji Mersije je rekao da predstavnici EU nisu razgovarali sa pobunjenim srpskim studentima, već da se komesarka za proširenje EU Marta Kos nedavno sastala sa članovima nevladinih organizacija.

„Ne planiramo da razgovaramo sa studentima. Verujemo da vlasti Srbije treba da imaju inkluzivan dijalog sa demonstrantima i studentima, mi nismo uključeni u to“, dodao je Mersije.

Govoreći o odnosu EU prema Srbiji nakon početka protesta, Mersije je rekao da „ne želi da spekuliše“ da li je to uticalo na angažman EU ili ne i dodao da dve strane „imaju veoma strukturiran kanal komunikacija“.

Na pitanje da li je vreme da EU poveća pritisak na Vučićevu vlast i da li Evropska komisija razmišlja o slanju misije koja bi procenila stanje u medijima i u oblasti vladavine prava u Srbiji, Mersije je kazao da je za Uniju prioritet da podrži Srbiju na njenom evropskom putu, te dodao da u procesu pristupanja treba da učestvuju i građani, vlast, civilno društvo“, naveo je Mersije.

On je rekao da će Srbija na putu ka EU unaprediti borbu protiv korupcije, medijske slobode i izborne uslove u Srbiji, i osigurati nezavisnost sudstva, odgovornost institucija i transparentnost javnih nabavki.

Istraživačica Centra savremene politike, Sofija Popović za Danas kaže da zvaničnici EU pregovaraju sa vlastima u Srbiji jer, bez obzira na političku krizu, Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić još uvek drže političku moć i dodaje da u tom smislu svakako jesu sagovornici Brisela.

“Srbija se nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i u tom smislu vlast, ali i civilno društvo, jesu oni sa kojima Brisel razgovara po pravilima procesa, ne samo u Srbiji već i ostalim zemljama regiona”, ističe naša sagovornica.

Ona podseća da se za četiri meseca, koliko traju studentske blokade i protesti, nije mogla videti nijedna naznaka da bi studenti želeli da razgovaraju sa nekim iz Brisela.

“Da je to slučaj, sigurna sam da bi postojalo interesovanje da se i njihov glas tamo čuje. Ako se setimo studentskih protesta nakon decembarskih izbora, predstavnici mladih boravili su u Briselu i apsolutno je bilo raspoloženja da se sa njima razgovara”, naglašava Popović.

Sagovornica Danasa ističe da sve ono što građani Srbije trađe na ulici jesu i zahtevi EU prema Srbiji u procesu pristupanja.

“Poruke iz Brisela uvijene su u njihov standardni diplomatski rečnik, ali se nikako ne smeju tumačiti kao da EU nema jasnu sliku o tome kakvo je stanje u Srbiji kada je reč o oblasti vladavine prava”, tvrdi Popović.

Ipak, zaključuje ona, dokle god ne postoji jasno iskristalisana politička alternativna trenutnom režimu, ne možemo očekivati da će EU upućivati direktnije poruke.

Podsetimo, pred sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen i predsendikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, potparolka EK Paula Pinjo je rekla da se situacija u Srbiji pomno prati i ponovila poziv na dijalog vlasti i civilnog društva kako bi se napredovalo u reformama neophodnim za pristupanje Srbije u EU.

Fon der Lajen i Košta su nakon sastanka objavili tvit, u kojem su naveli da „Srbija treba da ispuni reforme EU, a posebno da preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi“.

Zbog incidenta na protestu 15. marta, iz EK su ranije poručili da će Komisija tražiti odgovore o navodima korišćenja soničnog oružja protiv mirnih demonstranata, ali epiloga još uvek nema, a evropski zvaničnici nisu dalje komentarisali te navode.

Jedine poruke podrške studentima do sada su se mogle čuti od pojedinih poslanika Evropskog parlamenta, dok su saopštenja zvaničnika EK uglavnom bila odmerena i uključuvala osudu nasilja i poziv na poštovanje prava na mirno okupljanje.