Da li i na koji način EU može posredovati u rešenju političke krize u Srbiji?

Politička kriza u Srbiji stigla je i na dnevni red Evropskog parlamenta.

Kako piše portal European Western Balkans EP će na plenarnom zasedanju, koje će početi sledeće nedelje, raspravljati i o trenutnoj situaciji u Srbiji, a tačka pod nazivom “Politička kriza u Srbiji” je uvrštena u dnevni red za utorak 11. februar.

Takođe, za sledeću nedelju zakazan je i sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) EU-Srbija na kojem učestvuju poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i poslanici Evropskog parlamenta.

Taj sastanak bio je otkazan na inicijativu predsedavajućeg srpske delegacije u novembru.

Iako se za sada različiti zvaničnici EU i EP jesu oglašavali povodom trenutne krize u Srbiji, saopštenja su bila uglavnom odmerena, bez zauzimanja strana uz osudu nasilja.

Imajući to u vidu postavlja se pitanje da li će EU moći posredovanjem ili na koji način da pomogne u razrešenju političke krize u Srbiji.

EU kao najrealniji medijator

Istraživački analitičar Miljan Mladenović za Danas kaže da trenutno stanje u državi ne ukazuje da je vreme za dijalog između dve strane.

“U prilog tome i govore poslednja dešavanja i odgovor na poziv predsednika”, pojašnjava on.

Ipak, ističe da i ukoliko se u narednom periodu steknu uslovi za dijalog, EU od svih inostranih aktera deluje kao najrealniji izbor za medijatora.

“Mada uopšte ne vidim trenutno potrebu za bilo kakvim učešćem inostranih partnera u rešavanju tekuće situacije”, zaključuje on.

Pre posredovanja EU se mora jasnije odrediti prema Srbiji

Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, se slaže u oceni da trenutno ne postoji mogućnost da EU posreduje u razrešenju krize u zemlji.

“Sa jedne strane, to nije nešto što dolazi kao zahtev iz Srbije, a sa druge strane vidimo da su i Brisel i države članice dosta uzdržane u komentarisanju stanja u zemlji”, kaže naša sagovornica.

Do sada su se saopštenjima oglasili Evropska komisija, pojeidne grupe poslanika u EP, komesarka za proširenje EU Marta Kos, ali i nemačka Vlada.

Najoštrije saopštenje do sada došlo je od grupe Socijalista i demokrata u EP, koji su “u potpunosti podržali pozic studenata na pravdu i ključnih institucija Srbije, koje su odgovorne za bezbednost i dobrobit građana”.

“Grupa čvrsto podržava pravo ljudi na protest i oštro osuđuje sve akte zastrašivanja, nasilja nad demonstrantima i ugnjetavanja stranih državljana”, navodi se u njihovom saopštenju.

U saopštenjima nemačke Vlade, komesarke za proširenje i izjavi portparola EK Gijom Mersijea izražava se zabrinutost povodom nasilja koje se vrši nad demonstrantima, i poziva na poštovanje slobode na okupljanje kao osnovnog prava.

Takođe, Mersije jepozvao i sve političke aktere da se vrate dijalogu I uzdrže od eskalacijatenzija.

Imajući to u vidu, Popović ističe da bi evropske institucije, pre posredovanja, morale jasnije da se odrede prema stanju u Srbiji.

“Iz pisma komesarke Kos, sročeno u diplomatskom i birokratskom tonu, vidimo da se situacija pažljivo prati, da je za EU nasilje nad studentima neprihvatljivo, ali ako dobro čitamo to pismo, vidimo da se prepoznaje da u zemlji ne postoje uslovi za smislen i inkluzivan dijalog”, kaže sagovornica Danasa.

Ona podseća da su se do sada poslanićke grupe EP najviše oglašavale o krizi u Srbiji i dodaje da će rasprava na plenumu zakazana za sledeću nedelju biti dobra prilika da čujemo kako na dešavanja u Srbiji gleda ova institucija.

“Ako bi se EU uključila u neko posredovanje, o čemu je sada rano govoriti, verujem da bi to bilo na nivou pregovora ismedju vlasti i opozicije, sto je format koji smo mogli sa vidimo ranije”, zaključuje Popović.

Podsetimo, poslednji put je EU, odnosno poslanici EP Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i Knut Flekenštajn, posredovala u pregovorima vlasti i opozicije 2021. godine, a povodom poboljšanja izbornih uslova.

Sporazum do kojeg se došlo, nisu potpisale sve partije opozicije, a i neke od stranaka (DJB, Dveri, Zavetnici, NADA, SRS i Zdrava Srbija), izrazile su nezadovoljstvo postignutim rezultatom, i navodile da su pregovore vodile isključivo bez posredovanja EU.