Apatin (3): Tužne devedesete godine 1Foto: Kristijan Eker

Uprkos naporima Adama Berenca, njegovih parohijana i prijatelja, nije se moglo ništa učiniti: 1944, poznati AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije) proglasio je sve prisutne Nemce na oslobođenoj jugoslovenskoj teritoriji neprijateljima naroda.

Od 1946. do 1948. godine organizovani su pravi pogromi: Nemci su sistematski hapšeni i odvođeni u sela koja su i sama pretvarana u koncentracione logore.

Niko se nije vratio kući. U međuvremenu su u Apatin stizali Srbi iz Like, koji nisu imali ništa protiv Nemaca.

Međutim, nisu mogli da se suprotstave odluci AVNOJ-a i sa bolom su gledali porodice koje napuštaju svoje domove kako bi bile deportovane u Garakovo, Jarak i Kruševlje u Bačkoj i u Molin i Kničanin u Banatu: zatvorenici su bili nagurani u grupama po sto po kućama i umirali su od gladi ili bivali pogubljeni.

Na kraju pogroma, Kruševlje je u potpunosti sravnjeno sa zemljom: ostala je samo tabla koji označava ulaz u selo.

Uništavanje nemačkog nasleđa nastavilo se kroz godine, sve dok nije uklonjen i poslednji kamen koji bi mogao podsetiti na prisustvo ovog naroda u podunavskom području.

Devedesetih godina prošlog veka pripadnici paravojne milicije Željka Ražnatovića Arkan, opustošili su i uništili baroknu katoličku crkvu Svetog Ivana u Prigrevici, mestu nedaleko od Apatina, koje su baš Nemci osnovali.

Umetnička dela ovog svetog mesta su Arkanovi ljudi prodali beskrupuloznim kolekcionarima; crkva je još uvek bez krova, a unutra raste žbunje i jedno drvo izviruje iz ispucalih zidova.

Od kraja Drugog svetskog rata pa nadalje nije bilo sukoba između Srba i Nemaca. Problem je u tome što se se ljudi često identifikuju sa zločinima izvršenim u prošlosti.

Na primer, ako neko kritikuje činjenicu da je crkva uništena, to automatski podrazumeva napad na narod kojem pripadaju počinioci zločina. I Nemci su, takođe, često pravili ovu grešku koja se može sumirati u izjavi: „Srbi su nas proterali“.

Što nije tačno. U eskadrilama koje su progonile Nemce bili su najgori nasilnici: bilo je Roma, a i Nemaca koji su bili nacisti i nadali se da će se izvući. Tu se nalazio ološ društva, neovisno o tome kojoj naciji je pripadalo.

Bilo je i onih koji su poslednjeg dana rata postali partizani: stavili su im puške u ruke, i oni su sejali strah. Isti je šablon u svakom ratu, bilo gde na svetu.

Srbija je čak jedina zemlja u Evropi koja zemlju koji su strancima oduzeli komunisti vraća, i to ne samo onima koji imaju državljanstvo.

Hrvatska je posede vraćala starim vlasnicima pod uslovom da su imali hrvatsko državljanstvo. Mađarska takođe.

Prvo vraćanje zemlje strancu dogodilo se u Apatinu, i to je bio istorijski trenutak.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Apatin (3): Tužne devedesete godine”

  1. Voleo bih kad bi ste ovako brizno pisali o Srbima i njihovim pravima sada u Abaniji na primer Skadru,o slobodi kretanja istih u Djakovici, i jos nije rec o foksdojcerima.

  2. Kad su precednika Češke pitali nemački novinari kad misli da se izvini za proterivanje Sudetskih Nemaca rekao je-nikad, oni su izdali svoju domovinu Češku i još su dobro i prošli.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.