Gruzija (2): Boržomi, čuveni izvori mineralne vode 1Foto: Branko Vasiljević

Presecajući Mali Kavkaz, reka Kura gradi kanjon dug šezdeset kilometara.

Za razliku od masiva Kavkaza, koji se na horizontu diže kao neprohodni zid sa golim vrhovima kao osmatračnicama, Mali Kavkaz je bogat šumom i u njegovom središtu je najveći gruzijski nacionalni park.

Na sredini kanjona Kure, na malom platou koji čini okuka reke, ugnezdio se Boržomi, čuvena banja i klimatsko lečilište, čija je lekovita voda bila i ostala sinonim za mineralnu vodu u carskoj Rusiji, Sovjetskom Savezu i postsovjetskim zemljama.

Relativno daleko od ostatka Evrope, Boržomi nije imao čuvene goste čija se imena nalaze na bronzanim pločama hotela, recimo u Karlovim Varima.

I samim Rusima bliže su bile evropske banje.

Ali, Boržomi nije oskudevao u posetamačlanova carske porodice, plemstva i umetnika, od kojih su neki u gradu dobili spomenike.

Za otkriće i afirmaciju lekovitih izvora Boržomija bili su zaslužni vojnici i carski namesnici Zakavkazja, kada je ono potpalo pod rusku vlast.

Početkom devetnaestog veka, u pohodu na turska utvrđenje u dolini Kure, carski vojnici su otkrili blagotvorno dejstvo mineralne vode na probavne organe.

Ona je i danas očuvala svoja prirodna svojstva – magmatskog je porekla, hidrokarbonatska, sa bogatim sadržajem natrijuma, i ima blag sumporasti ukus.

Temperatura vode na površini je oko četrdeset stepeni Celzijusa.

Sredinom devetnaestog veka carski namesnik Golovin je potražio u Boržomiju leka svojoj ćerki Jekaterini i pošto je ozdravila, glavnom izvoru dao je ime Jekaterininski.

Sledeći namesnik bio je čuveni ruski vojskovođa, knez Mihail Voroncov, heroj ratova protiv Napoleona i komandant ruskih okupacionih trupa u Parizu posle pobede.

Plemić koji je, iz sopstvenog džepa, isplatio sve ono što su ruski vojnici pojeli i popili za tri godine boravka u Francuskoj, a to je bilo toliko da je morao da proda svoje najveće imanje.

Knez Voroncov je formirao banju u Boržomiju, sa bivetama, kupatilima, parkovima i gostionicama.

Posle ovog kneza, za namesnika je postavljen veliki knez, Mihail Romanov.

On je nedaleko od Boržomija, u zaseoku Likani, izgradio letnju rezidenciju, u kojoj su boravili članovi carske porodice, a posle revolucije i sovjetski lideri.

Rezidenciju nismo mogli da posetimo; u njenom parku sada je elitni privatni hotel.

Kroz carsku kapiju od kovanog gvožđa ulazi se u banjski park uz rečicu Boržomulu.

Pored kapije je stara punionica mineralne vode, podignuta krajem devetnaestog veka, sada galerija, koncertna dvorana i šah klub.

Čaše smo napunili na Jekaterininskom izvoru i, po banskim pravilima, pili u šetnji pored reke, stazom koja kroz gustu šumu vodi do otvorenih bazena sa toplom vodom.

Uz stazu, na steni je postavljen spomenik antičkom heroju Prometeju, koji je od bogova ukrao vatru i dao je ljudima.

Osuđen je da bude prikovan za stenu na Kavkazu, dok mu orao po danu kida jetru, koja se noću obnavlja. Ovde, u Boržomiju, Prometej je antički lepotan sa bakljom u ruci, pored visokog vodopada.