Najveći kompleks šuma hrasta lužnjaka u Srbiji

One predstavljaju najveći kompleks šuma hrasta lužnjaka u Srbiji. Čitavo područje je ispresecano vodenim staništima u kojima žive brojne retke i ugrožene biljne i životinjske vrste. Od 1938. godine, 90 odsto ovih šuma je nasipom odvojeno od reke Save, dok postojeća kanalska mreža za odvodnjavanje dodatno smanjuje podzemne vode u šumi. Ovo nekadašnje šumsko plavno područje ostalo je bez velike količine vode što loše utiče na kvalitet, zdravlje i širenje hrasta lužnjaka.

Studija „Predstavljanje ekosistemskih usluga sa valorizacijom na području Bosutskih šuma“ obrađivala je četiri osnovne „dobrobiti od prirode“, odnosno ekosistemske usluge: zaštita od poplava, trajnost prihoda od šumarstva, očuvanje staništa i vrsta i tradicionalni uzgoj svinja. Studija koju je sproveo Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je imala za cilj da istraži na koji način će se promeniti ove četiri „dobrobiti od prirode“ ako se Bosutske šume proglase parkom prirode, planski upušta voda iz reke Save prilikom rizičnih vodostaja i poveća intenzitet tradicionalnog svinjarstva. Studija je urađena u saradnji sa regionalnim fondom za jugoistočnu Evropu – projekat biodiverzitet, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.

Kontrolisano upuštanje savske vode u ovo područje dovelo bi do manje suše stabala hrasta Lužnjaka. Bosutske šume spadaju u hidrofilne šume čija vitalnost zavisi upravo od količine podzemnih i poplavnih voda. Upuštanjem vode, kvalitet šume bi se podigao za 30 do 50 odsto. Korišćenjem Bosutskih šuma za prihvat viška vode tokom poplavnih talasa izbegao bi se pritisak i štete na poljima i nasipima nizvodno. Procenjeno je da Bosutske šume mogu prihvatiti između 100 i 200 miliona kubnih metara vode čime bi se uštedelo vodoprivrednim preduzećima oko 400 miliona dinara po poplavnoj sezoni.

Na osnovu proučavanja uticaja domaćih svinja na biljni i životinjski svet Bosutskih šuma procenjuje se da bi optimalno povećanje broja bilo sa sadašnjih 1.000 na 5.000 do 7.000 domaćih svinja, odnosno jedna svinja po hektaru. Tradicionalno gajenje svinja ima mnogo različitih koristi. Već pomenuto plavljenje Bosutskih šuma doprinelo bi boljem kvalitetu jestivog žira (bez tanina) i veće količine beskičmenjaka i ribe u zaostalim barama. Na taj način bi se troškovi za dohranjivanje svinja smanjili za skoro 50 odsto. Svinje gajene na tradicionalan način imaju zdravije i ukusnije meso. Ekonomska računica kaže da uz povećanje broja svinja koje se na ovakav način gaje dobrobit ove ekosistemske usluge se može povećati i do 10 puta. Osim toga svinje rijući sprečavaju da bare u šumi zarastu u korov i postanu šikare, a i sprečavaju širenje drugih invenzivnih biljnih vrsta. Rijući zemlju svinje održavaju kapacitet bara za prihvat poplavne vode i čuvaju barska staništa za ugrožene i retke biljne i životinjske vrste.

Što se ekosistema Bosutskih šuma tiče, ova studija je pokazala da će doći do poboljšanja različitog obima: vegetacija niskih, muljevitih obala će se povećati od 4 do 13 puta, vegetacija sporo-tekućih voda u nizijama od 2 do 6 puta, vegetacija hladnih tekućih voda će ponovo biti uspostavljena, a biljne vrste pobarica, ljubor, raznorotka, rebratica, testerica, dremovac, divlji ren će u ogromnom broju povećati svoju zastupljenost. Poljski jasen i hrast lužnjak će iz nepovoljnog ekološkog statusa preći u dobro ili odlično. Što se životinjskog sveta tiče broj platonskih organizama bi se povećao za 100 odsto. Poboljšalo bi se stanište za insekte hrastovu strižibubu, leptira veliki dukat, podunavski mrmoljak, crventrbi mukač, barsku kornjaču, ribe šaran i gavčica, kao i orla belorepana, crnu rodu i belovratu muharicu.

Osim u šumarstvu, upravljanju poplavama, stočarstvu i očuvanju živog sveta procenjuje se da bi ovakav način upravljanja doneo i druge dobiti. Podizanje kvaliteta bosutskih šuma doprineće boljem prečišćavanju vazduha, a veći broj insekata oprašivača povećati dobit u lokalnoj poljoprivredi. Ekološke, ekonomske i socijalne dobiti su usko povezane, odnosno neodvojive. Jedino ovakvim sistemskim upravljanjem one su prepoznate i razvijane uz uvažavanje značaja svih korisnika i njihovu uspešnu saradnju.