Naš čovek u brazilskoj džungli

Uspevao je i padao. Više puta. Njegov moto je: Nije važno koliko puta si pao, nego koliko puta si se posle toga digao. Ima neverovatnu energiju. Kad je pukao sa bikinijima, razradio je proizvodnju džidža-bidža od palminog lista. Nekad su to pravili Indijanci. Sad ih pravi Moma.

Prvo natovari u gepek džakove pasulja i pirinča i zapuca u džunglu. U džungli se sa Indijancima trampi za sirovine. Potom se vrati u Sao Luis i organizuje manufakturu. Na kraju natovari svoje proizvode u gepek i krene da „bere pare“, prodaje na veliko maloprodajama širom Brazila.

Moma stalno šparta po Brazilu uzduž i popreko. Kroz unutrašnjost do juga, pa uz obalu nazad, do severozapada. Ili obrnuto. Od 27 država obišao je 26. Više nego bilo koji Brazilac koga znam. Na jednom od njegovih putešestviju bio sam mu suvozač i asistent prodaje.

Iako su brazilska prostranstva – gradovi, sela, dođije i nedođije – živopisna scenografija za neki film, nije previše takvih filmova snimljeno. Brazilski filmski establišment uglavnom je bio i ostao usidren u Riju i Sao Paulu, što je logična posledica nezainteresovanosti brazilske elite za unutrašnjost zemlje. Eliti su bliži SAD i Evropa nego Maranjao, Seara, Pernambuko…

Zato čim izađete iz orbite Sao Paula i Rio de Ženeira, ulazite u nepoznate i objektivom kamere neeksploatisane predele i pejzaže. Niste prvi, ali osećate se kao da otkrivate nešto novo. U svakoj zabiti Moma pouzdano zna gde može da se prespava, zna da se iscenka za cenu, zna gostionicu gde može dobro da se jede, i zna, naravno, sve trgovce, neke po dobru, neke ko zlu paru. „Ovako izgledaju naivni, kao da su pali s kruške, a obrlatiće te za čas da ne znaš gde se nalaziš. Mi smo za njih mala deca…“ – objašnjava mi Moma.

Obala od Santosa do Rija i još malo na sever, najurbanizovaniji je deo celokupne brazilske obale: San Sebastijan. Ubatuba, Parati, Ilja Bela, Angra-dos-Reis. Ova nekadašnja ribarska mestašca i prirodne luke nalaze se na suviše zgodnim i pristupačnim mestima da bi predugo ostali tajna za turizam, koji netaknute zemaljske rajeve oblikuje po meri svojih potreba.

Iz Brazila na Kopaonik

Najbolji putopis u rubrici Dopisnica u martu napisao je Predrag Dragosavac iz Beograda, odlučio je Danasov žiri. Za tekst „Naš čovek u brazilskoj džungli“, objavljen 11. marta, on je osvojio vikend na Kopaoniku za dve osobe, dar turističke agencije Kon Tiki. Pozivamo sve čitaoce da i dalje šalju svoje radove, a najbolji autor svakog meseca biće darovan lepim putovanjem u organizaciji najbolje srpske turističke agencije. Više detalja o propozicijama konkursa možete pročitati na veb portalu Danasa.