Preterano ograničavanje unosa ugljenih hidrata može da utiče na zdravlje

I dok pojedini trendovi u ishrani promovišu gotovo potpuno izbacivanje ugljenih hidrata, stručnjaci upozoravaju da takav pristup može doneti više štete nego koristi.

Ugljeni hidrati nisu neprijatelj – oni su ključni izvor energije za naše telo i mozak, a njihov nedostatak može izazvati niz neprijatnih simptoma kao što su glavobolje, umor, zatvor i opšti pad energije, piše ordinacija.hr.

Posebno dijete poput Atkinsove ili Keto dijete zasnivaju se na smanjenom unosu ugljenih hidrata, ali takav režim ishrane nije namenjen svima.

Pa koliko nam je zapravo potrebno ovog makronutrijenta i kako da ga pravilno unosimo?

Šta su zapravo ugljeni hidrati?

Prema dijetetskim smernicama Ministarstva poljoprivrede SAD, između 45% i 65% dnevnog unosa kalorija trebalo bi da potiče iz ugljenih hidrata. Konkretno, kod prosečne ishrane od 2.000 kalorija dnevno, to iznosi između 900 i 1.300 kalorija koje dolaze upravo iz ovog izvora.

Budući da 1 gram ugljenih hidrata sadrži 4 kalorije, to znači da bi dnevni unos trebalo da se kreće između 225 i 325 grama.

Ugljeni hidrati su osnovno gorivo za naš organizam – bez njih, telo i mozak ne funkcionišu kako treba.

Nutricionistkinja Megi Mihalčik ističe da su oni ključni za mentalnu jasnoću, budnost, zdravu probavu, jak imuni sistem i pravilan razvoj. Ali nije dovoljno samo unositi ugljene hidrate – važno je da oni dolaze iz pravih izvora, pre svega složenih ugljenih hidrata, koji obezbeđuju stabilnu energiju i dugoročnu sitost.