Prvo olimpijsko selo u Evropi

Sredinom devedesetih, kada je kulminiralo njeno propadanje, kula Bogojvar na obali Palićkog jezera bila je samo sklonište za sove i golubove, s polupanim prozorima i krovom, i tek ponekim detaljem koji je svedočio o njenoj nekadašnjoj lepoti. Danas se nalazi u nešto boljoj situaciji, u fazi pripreme za rekonstrukciju, konzervirana i zamandaljena, ali iako je time njeno propadanje zaustavljeno, praktično se nije mnogo odmaklo u spasavanju ovog građevinskog dragulja Palićkog jezera. Gotovo je zanemarljiv broj Subotičana koji kulu pamte u njenom punom sjaju, i tek se po ostacima atraktivnog krovnog mozaika i zidne ornamentike može naslutiti kako je mogla izgledati u svojim mlađim danima.
Kula Bogojvar, ili Sovina kula, deo je velike zaostavštine palićkog plemića Lajoša Vermeša koja se pre svega ogleda u njegovom nastojanju da u Subotici i Paliću oživi olimpijsku tradiciju, kojom je kao sportista i čovek neobičnog duha bio prosto očaran. Bogojvar je s tim ciljem i sagrađen – njemu je u stvari bila namenjena uloga prvog olimpijskog hotela u Evropi, budući da je podignut još 1891, pre ustanovljavanja modernih Olimpijskih igara. Palić je, međutim, u to vreme već imao svoje olimpijske igre – i sve prateće objekte, poput olimpijske arene s gledalištem, kao i atletske i biciklističke staze, a u Bogojvaru su odsedali gostujući sportisti. Nedaleko od Sovine kule Vermeš ubrzo gradi i dve vile, sličnog secesijskog stila, što sve čini jedinstveni kompleks. Međutim, Vermešov entuzijazam je očito nadmašio njegove finansijske moći, te je projekat olimpijskog (pra)sela propao, a nedugo nakon toga i same olimpijske igre.
Između dva svetska rata u Bogojvaru krov nad glavom nalazi nekoliko stanara, a posle Drugog svetskog rata kula zajedno s okolnim vilama, kao ostacima jednog prezrenog, buržoaskog vremena, biva zapuštena i zaboravljena. Oko nje izrastaju radnička vikend naselja, i brojne „divlje“ građevine koje potpuno odvajaju kulu od obale jezera. No, ni naknadno urbanističko sređivanje obale nije Sovinoj kuli udahnulo život, pa je ona i decenijama posle toga bila bez adekvatne funkcije i namene. Osim lepote, ona novim urbanistima i graditeljima kao da nije imala ništa drugo da ponudi. A kako je vreme pokazalo, lepota nije bila dovoljna da je sačuva od laganog propadanja. Bilo je doduše nekih pokušaja da se osmisli nekakav sadržaj, koji su se i završavali samo kao pokušaji, poput, recimo, organizovanja izložbi ili drugih kulturnih događanja, što je sve bilo isuviše kratkog daha.
Poslednja ideja gradskih arhitekata i zaštitara spomenika kulture bila je da se Bogojvar pretvori u muzej. Ukoliko se uspe u tome, to bi možda označilo početak iskoraka iz potpune komercijalizacije Palića, koji je do sada na svojoj obali posetiocima nudio jedino kafiće, hotele i restorane…