„Dok je Si Đinping u Beogradu, u Evropi alarm zbog špijuniranja“: Dopisnica Gardijana iz Kine o tri proriteta kineskih agenata

U utorak je britanski premijer Riši Sunak otkrio da je „zlonamerni akter“ kompromitovao britansku vojnu evidenciju o platama, a izveštaji upiru prstom u Kinu, piše Gardijan.

U jednom slučaju, tri nemačka državljana su uhapšena pod sumnjom da su organizovali prenos informacija o osetljivoj tehnologiji u Kinu.

U drugom slučaju, čovek po imenu Jian G, koji je radio za krajnje desničarskog poslanika u Evropskom parlamentu Maksimilijana Kra, poslanik EP iz Alternative za Nemačku (AfD), uhapšen je pod sumnjom za špijunažu.

Vlasti u Belgiji su u januaru su otvorile krivičnu istragu protiv krajnje desničarskog političara Frenka Krejelmana, nakon što je istraga Fajnenšel tajmsa, Der Spiegla i Le Mondea navela da je on nekoliko godina korišćen kao sredstvo kineske obaveštajne službe.

Stručnjaci kažu da nedavno povećanje hapšenja i istraga odražava promenjivo raspoloženje u Evropi prema kineskim pretnjama.

„Mnoge ove aktivnosti su postojale već neko vreme“, rekao je Martin Torli, viši analitičar u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

„Zemlje su sada prinuđene da se suoče sa tim, u isto vreme kada postoje zavisnosti od tržišta, veze u lancu snabdevanja itd. u Kini. Ovo je prisutno neko vreme i predugo je zapostavljeno“.

Roderih Kizeveter, nemački poslanik i bivši vojni oficir, rekao je da su nemačke tajne službe upozoravale „nekoliko godina“ na pretnju iz Kine, ali „upozorenje se namerno nije čulo“.

On je napomenuo da bi nedavna hapšenja u Nemačkoj poslala „jači signal“ da su bila najavljena pre nego što je kancelar Olaf Šolc otišao u Peking u aprilu. Umesto toga, oni su objavljeni nekoliko dana nakon Šolcovog povratka u Nemačku.

Takođe postoji zabrinutost da se tempo operacija kineskog uticaja u Evropi – kroz tradicionalnu špijunažu i aktivnosti više „sive zone“, poput trgovine uticajem i transnacionalne represije – intenzivirao, pošto su stavovi prema Kini ojačali poslednjih godina.

Najdžel Inkster, bivši zamenik šefa MI6, kaže da je Evropa od 2019. godine više usredsređena na pretnju kineske obaveštajne aktivnosti.

„Složenost u evropsko-kineskom odnosu je takva da se čini da je skoro neizbežno da ćemo videti povećanje u kineskoj aktivnosti, i direktna špijunaža i operacije uticaja“, rekao je on.

Kina je optužbe o špijunaži odbacila kao „zlonamernu klevetu“.

Inkster je rekao da su prodemokratski protesti u Hong Kongu, otkrića o kršenju ljudskih prava u Sinđangu, podrška Kine Rusiji u ratu u Ukrajini i zabrinutost oko ekonomskog ponašanja Kine izoštrili fokus evropskih agencija na napore kineske obaveštajne službe.

Kineski špijuni imaju tri prioriteta

Stručnjaci kažu da kineski špijuni imaju tri glavna prioriteta: da oblikuju političke i ekonomske trendove u skladu sa interesima Kine; prikupljaju informacije o osetljivim industrijama i praćenje populacije dijaspore, posebno manjinskih grupa kao što su Tibetanci, Ujguri i Hongkonžani.

Kada su u pitanju inostrani državljani, kineski špijuni imaju nekoliko ciljeva, kaže Torli.

„Za odvraćanje kritike, udvaranje pojedincima tamo gde bi to moglo biti korisno, za prikupljanje obaveštajnih podataka. Rezultat je da se mnoge grupe u dijaspori suočavaju sa dvostrukom pretnjom od ksenofobije kada se odnosi sa Kinom pogoršavaju, kao i sa povećanim rizikom da budu na meti kineskih partijskih vlasti“.

Kizeveter veruje da je ciljanje grupa iz dijaspore takođe osmišljeno da se oni osećaju „nesigurno“ i da širi poruku da Nemačka ne može da zaštiti ljude na svom tlu.

Tradicionalno se smatra da kineskim obaveštajnim operacijama upravlja Ministarstvo državne bezbednosti (MSS), koje kombinuje prikupljanje obaveštajnih podataka, bezbednosne službe i tajnu policiju. Opisana je kao kombinacija FBI i CIA.

Poslednjih meseci, MSS je sve glasniji o svojim aktivnostima. Prošle godine, agencija je pokrenula sopstveni WeChat nalog, objavljujući svoje napore da iskoreni špijune i teroriste. U januaru su optužili MI6 da je regrutovao stranog konsultanta da špijunira Kinu.

Ali, primećuje Torli, postoji i „latentna mreža“ privatnih kompanija i organizacija u Velikoj Britaniji koje rade na unapređenju interesa Komunističke partije Kine. „Njima se ne upravlja mikrokontrolerom… međutim, ako stranka to želi, ona vuče povodac i dobija ono što želi“.

To naglašava činjenicu da „Kina funkcioniše asimetrično“, kaže Sari Arho Havren, saradnik Britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi. „Složenost je prilično teško otkriti jer ne možemo da se uporedimo sa veličinom resursa koje Kina ulaže“.