Španija (2): Jedinstveni raj na zemlji

Konačno dolazite do zaključka da u Granadi nikome nije stalo da proda i zaradi – već samo da svira… igra… peva… i zabavlja se.

Sve TO zaboravite istog časa kad se popnete na brežuljak iznad grada i ispred – ugledate blistavu palatu nazvanu – Alhambru – prelepi svedok islamske arhitekture koja istovremeno predstavlja sliku davno isčezle slave i moći.

Arapski natpis uklesan na jednom od zidova, ovog čuda ljudskog neimarstva glasi:

„Mene je Alah takvim izobiljem lepote obdario, da zvezde na nebu zastaju, i posmatraju me…“ Onog trenutka kad se prođe ulazna kapija pojavljuju se zidine Kalat Al-Hamre, odnosno Crvene tvrđave, kako su je nazvali graditelji Arapi.

Granada je za vreme arapske dominacije nad Španijom (u 8. veku) postala glavni grad jedine samostalne kraljevine u Evropi, ujedno i središte mavarske kulture, umetnosti i nauke. Najveći procvat doživela je za vreme vladavine Muhameda I, koji je na Monte de la Azabika započeo izgradnju kraljevskog dvorca. Gradnja je završena je u V veku za vreme vladavine Muhameda V, koji je zaslužan za raskošne dvorane i odaje od kojih mnoge podsećaju na prizore iz – „1.001 noći“.

Kojim redom poći u obilazak? Da li kroz velike bašte do jedinstvenog Dvorište mirti opojno-mirisnog sa elegantnim mermernim stubovima i skrivenim nišama, ili do toliko hvaljenog, Lavljeg dvorišta sa prirodnim izvorom i mermernom pločom koju na leđima ‘drže’ dvanaest lavova robusnog izgleda. Obavezno obići čuvene – Vrtove Heneralife – letnjikovac mavarskih kraljeva u kojem su za vreme velikih žega pronalazili svežinu. Lavirint od tuja, ruža i jasmina; cvetovima ukrašenim prolazom uranjate u ovalne dvorane sa zidovima ukrašenim ornamentom kao briselska čipka.

Od svih pomenutih – najraskošnija je kraljevska dvorana u kuli Komare. Ubrzo stižemo tamo, pa okruženi istinskom lepotom – slušamo ostatak priče:

Sto godina posle smrti jednog od graditelja Alhambre Muhameda V, katolički kraljevi iz Aragona i Kastilje opsedaju Granadu i Alhambru, najzad Arapi se povlače. (Predanje kaže: tom prilikom je poslednji mavarski vladar Boabdil mnogo žalio što napušta velelepni dvorac, „pa povlačeći se preko Sijera Nevade, na jednom mestu je zastao, uzdahnuo od bola i kad je bacio poslednji pogled na grad i dvorac – zaplakao. Majka Ajša ga je požurivala ali, pošto on i dalje nije mogao da se odvoji ljutito mu je doviknula: ‘Plači kao žena kad ne znaš da se braniš kao muškarac!'“

Granada dugo zadržava arapsko obeležje. No, promene su neminovne.

Novopridošli podižu katedrale, dvorce i palate katoličkih kraljeva. Iz dana u dan Granada menja izgled – ali Tvrđava na brdu ostaje zanemaren i naglo propada.

Krajem XIX veka skreće na sebe pažnju svetske javnosti i konačno započinje njena renesansa. Pod veštim rukama restauratora, Alhambra opet postaje dragulj, koji sija punim sjajem. Njeni žitelji često kažu: „Bog Alhambru stvorio ako bi mu dotadašnje prebivalište jednog dana – dosadilo.“