Digitalna revolucija na početku

Mnogi će reći da su Bil Gejts i „Majkrosoft“ maltene u pravilu kasnili s predviđenim rokovima. Ali dok novi programi obično kasne, najava Gejtsa da odlazi u penziju 1. jula ispunjava se tačno u roku, prenosi Dojče vele.
Oko osnivača koncerna „Majkrosoft“ ima mnogo legendi: kako je kao klinac „srušio“ kompjuterski sistem škole, pa je zbog toga izbačen iz školske kompjuterske radionice. Kako je napustio fakultet da bi s prijateljem u garaži osnovao preduzeće. Kako je to isto preduzeće iz garaže s nekoliko dugokosih „hakera“ izazvalo i potom nadmudrilo tadašnjeg kompjuterskog giganta, koncern IBM. I kako je taj „Majkrosoft“, zahvaljujući dalekovidnosti i viziji Bila Gejtsa, konačno postao svetski koncern – veći, bogatiji i uticajniji nego što je IBM ikad bio.
U tim legendama, naravno i ima zrnce istine, ali priča o Vilijamu Henriju Gejtsu III je, ipak, malo drugačija: sin imućnog advokata iz Sijetla je zaista privremeno izbačen iz školske radionice, jer je nešto mutio na školskom serveru, ali godinu dana kasnije ta ista radionica, zajedno s njim, razvila je kompjuterski program za nadzor uličnog saobraćaja kojim je još tamo 1970. godine zaradila 20.000 dolara. Stvarno je napustio školu, ali da bi prihvatio posao programera u Vankuveru u saveznoj državi Vašington. Tek posle toga osnovao je „Majkrosoft“, da bi sa 34 godine zakašnjenja konačno dobio diplomu Harvarda, ali počasnu.
Što se tiče njegovog ugovora sa IBM-om, u tome ima mnogo više istine kako je Gejts bio kudikamo dalekovidiji. Konzervativni koncern IBM je u tim danima dobro živeo od velikih narudžbi iz vojske, banaka, osiguravajućih zavoda i sveučilišta. U IBM-u je još sredinom sedamdesetih vladalo gvozdeno pravilo da onaj ko na posao ne dođe uredno podšišane kose, u klasičnom odelu i sa kravatom, može dobiti trenutni otkaz. U takvom okruženju niko od direktora nije mogao ni zamisliti da će kompjuteri ubrzo ući u svako domaćinstvo i biti u svakoj radnoj sobi.
Konačno, prvi lični kompjuteri koje je IBM proizvodio, koštali su preko 30 hiljada dolara. Utoliko stavka da i „Majkrosoft“ sme sam prodavati operativni sistem koji se ugrađuje i u IBM-ove kompjutere nije previše zabrinula direktore IBM-a. To je bila istorijska greška, jer se pojavilo na hiljade mnogo jeftinijih kompjutera koji su jednako dobro radili s programima Bila Gejtsa: „Sve je to bilo davno i u međuvremenu kompjuteri su postajali sve bolji. Imali smo privilegiju da sa nizom prijatelja izgradimo firmu u svetskim razmerama i da budemo deo nečega potpuno fascinirajućeg. A pri tome smo tek na početku digitalne revolucije“.
Na tom putu Gejts je naravno stekao i gomilu neprijatelja i kritičara. Ima istine i u tome kako „Majkrosoft“ skoro ništa nije izmislio sam, ali je uvek uspeo da od tuđe ideje zaradi gomilu novca. Čak i operativni sistem, koji je postao MS-DOS kupljen je za pukih 30 hiljada dolara i potom prerađen da bi nalikovao Digitalovom CM/S s kojim IBM nije uspeo da postigne dogovor. Program za pisanje Word tek je teškom mukom uspeo da slomi mnogo uspešniji program Word Perfect; tablični kalkulator Excel prilagođena je kopija Lotusovog programa koji se prvi pojavio na tržištu. Grafička površina Windowsa tek je bila bleda kopija Aplea i tadašnjeg Atarija. Kod, takozvanog „hardvera“ još je gore: „Majkrosoftu“ je zapravo veoma dugo bilo potrebno da shvati da postoji nešto kao kompjuterski miš, čak i Windowsima je dugo trebalo da prihvate činjenicu kako grafičke karte prikazuju više boja od 16.
Sajam zabavne elektronike u Las Vegasu je proteklih godina bilo mesto gde je Gejts najavljivao novu, u pravilu revolucionarnu tehnologiju, što se često pretvaralo u „ćorak“, od umreženja svih elektronskih uređaja u stanu, sve do ručnog sata, elektronskih knjiga „e-book-a“, pa do „Tablet-PC“-a, prenosnika koji je sa sobom, zbog težine, mogao da ima samo olimpijski pobednik u dizanju tegova, i to jedan veoma bogat dizač tegova.
Uprkos kritikama, treba istaći i da je Gejts ogroman deo svog imetka preneo u fondaciju za pomoć zdravstvu i obrazovanju. I usprkos svim ljutnjama „onih koji gledaju peščani sat“, mora se reći: bez Bila Gejtsa i kompjuteri bi danas izgledali sasvim drugačije.
Uprkos tome, Gejts kaže: „Čitav svet je sklon da nesrazmerno mnogo pažnje posvećuje meni lično. U stvari, „Majkrosoft“ je uvek imao neverovatnu snagu i ogroman tehnički talenat.