Kako isključiti strah?

Da li ste nekada imali osećaj kao da vas kroz Vašu web kamericu neko špijunira? Brinuli se da kroz mikrofon koji koristite za voice čet neko iz senke sluša vaše intimne razgovore? Sasvim Vam se čini mogućim da neko zna koje sajtove posećujete, koju sliku držite na desktopu i čini vam se da bi vam bilo lakše kada bi svi ta potencijalna špijunska sredstva bila sakrivena u ćoškovima političkih neistomišljenika i državnih neprijatelja?
Još davne 2005. jedan trideset sedmogodišnji Španac uhvaćen je u ovakvom zlodelu. Nije imao loše namere prema Vama. On je pomoću „Trojanca“ prikupljao poverljive podatke o bankarskim računima. Sada, kada je moćno oružje u svačijim rukama, ne možete ni da zamislite ko je sve u mogućnosti da vas vidi i čuje. „Peepeing Tom“, (Gvireći Tom), kako širom engleskog govornog područja zovu skrivenog čoveka koji ih možda gleda, uhodio je jednu devojku čitave tri godine, što ona nije primetila sve dok joj, sasvim nehotično, nije poslao njene slike, namenjene njegovom voajerskom prijatelju.
Naročito zastrašujućim, ako ste se u prvom pasusu prepoznali, smatraćete glasine da je Google našao način da iskoristi interni mikrofon u kompjuteru da sluša zvuke ambijenta u Vašem domu, da prepoznaje zvukove sa Vašeg televizora i slične podlosti – navodno, da bi otkrio šta volite, gledate i koristite. U tu svrhu autor ovog teksta se potrudio da eksperimentalno potvrdi ili opovrgne samu činjenicu da kompjuter ima ugrađen mikrofon. Ne, odgovor je da nema, ili žargonom dvojice laboratorijskih naučnika sa Diskaverija – Myth Busted! Ipak, na zvaničnom Google istraživačkom blogu piše da je njihov tim pokazao kako se može izdvojiti kratka sekvenca zvuka ambijenta i time prepoznati šta vlasnik kompjutera tog trenutka gleda na televiziji, što se, prema napomenama istraživača, ne bi zloupotrebljavalo. Naime, reč je o još jednom, pomalo radikalnom ispitivanju gledanosti.
U očima budućih godina u kojima će tehnologija doživljavati razvoj, ovaj uspeh Googla može da se posmatra kao početak „orvelovskih“ disciplina, zidova sa ušima i kompjuterima koji nam rade o glavi, i pišu izveštaj o našem boravljenju u rođenim kućama. Svakako je da u svetu ima paranoika koji misle da je već kucnuo taj čas. Potražite ih na www.securityparanoia.com.
Što se tiče web kamera i mikrofona, u više hiljada slučajeva dokazano je da je moguće pristupiti im sa udaljenog računara, pomoću trojanskog virusa. Iako postoje svakakvi programi zaštite protiv ovih pošasti, najpametnije, kako to savetuje Yahoov najbolji odgovor po pitanju bezbednosti, da posle korišćenja ove periferale isključite i držite po strani. Nikada ne znate ko može da Vas posmatra. Takođe, poverljive podatke držite na fleš disku.
Ako patite od manije progonjenosti navucite zavese i izvucite telefon iz zida – ali uvek imajte na umu – bezbednosti nikad kraja. Tu su i ulične kamere, meteorološki baloni, sateliti. Što se ljudi više stide onoga što svakodnevno rade, to ih više bude i uhvaćeno usred onoga čega se stide.
Možda je najbolje da čovek uradi sve što je u njegovoj moći da svoju privatnost održi privatnom i da pri tom ne radi ništa što bi ostatku sveta bilo zanimljivo za gledanje. To je, ukratko, poenta onoga što za paranoike čine „proparanoici“. Ako je ovaj tekst u Vama pobudio neke sumnje u svet oko vas, posetite ih na: www.proparanoid.net. Izlečenje zagarantovano.