Moć elektronskih racija

„Borba protiv terorizma“ je već godinama parola pod kojom se sve više ograničavaju slobode građana u ime njihove „bezbednosti“. Najnoviji hit iz radionice bezbednosnih službi jeste: tajna online pretres personalnih računara.
Dugo se u Nemačkoj raspravljalo o tome, da li policija i tajne službe smeju neopaženo da izvode pretres u personalnim računarima građana i u kojim slučajevima je to zakonom dozvoljeno. Nedavno je o tome odlučivao i Ustavni sud, a sada je konačno i vlada obavila svoj deo posla, javljaju nemački mediji. Ministarka pravde iz redova Socijaldemokrata Brigite Cajprajs i demohrišćanski ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble složili su se oko ključnih tačaka na osnovu kojih će biti izrađen predlog zakona. Na svojoj redovnoj konferenciji, i ministri unutrašnjih poslova nemačkih saveznih zemalja postignutom dogovoru dali su zeleno svetlo.
Spor dvoje ministara o ovoj temi često je bio predstava za nemačku javnost, misli komentator radija Dojče vele. Oboje su propuštali malo koju priliku da novinarima saopšte svoje mišljenje o pojedinim aspektima problema, po pravilu polemišući s kolegom, odnosno koleginicom. Dok se Šojble zalagao za manje – više neograničenu mogućnost virtuelnih racija, Cajprajs je upozoravala da postoje ustavna ograničenja, pre svega u pogledu zaštite privatne sfere, koja ne smeju da se krše.
Presuda Ustavnog suda na kraju je pomogla svima. Presudom se određuje da je tajni online pretres privatnih računara dozvoljen samo u slučajevima kada postoji opravdana sumnja o ugroženosti života ljudi, odnosno kada je reč o neposrednim planovima za ugrožavanje ili rušenje državnog poretka. Uz to je za online pretres potrebna dozvola sudije. Time su određeni okviri, a ministri su sada usaglasili i detalje.
Istražioci se pri online pretresu pre svega oslanjaju na specifične računarske viruse. Reč je o kompjuterskim programima koji se neopaženo instaliraju na hard-disk osumnjičene osobe – i odatle im i ime koje su dobili od Trojanca. Onda je moguća kontrola celokupne elekronske pošte, isto kao i svih drugih aktivosti koje se obavljaju uz pomoć računara: od pisanja tekstova, preko pretraživanja Internet stranica, sve do telefoniranja ili obrade fotografija i video materijala.
Ustavni sud je, doduše, odredio u kojim slučajevima se ti programi mogu instalirati na privatne računare, ali nije ništa rekao o tome kako se ta instalacija obavlja. Upravo o tome su ministarka Cajprajs i ministarka Šojble vodili najveći spor. Na kraju je prevagnulo uverenje ministarke pravde kako je instalacija dozvoljena samo ili putem elektronske pošte, ili putem preuzimanja nekog sadržaja sa Interneta. Nije, međutim, dozvoljeno pripadnicima policije ili tajnih službi da ulaze direktno u stan osumnjičenog i neprimetno „prikače“ špijunski program na njegov računar. Načelo nepovredivosti poseda i dalje se čuva u Nemačkoj kao svetinja.
U redovima Socijaldemokrata zadovoljstvo postignutim je očigledno, dok zagovarači „tvrde linije“ smatraju da su snagama bezbednosti veštački postavljena nepotrebna ograničenja i za postignut kompromis nemaju mnogo razumevanja. Tako, recimo, predstavnik sindikata policije Konrad Frajberg misli da je odluka nedosledna i da otvara rupu u zakonu koja se teško nadomešta. Na taj način će ceo zakon moći da se primenjuje samo u malom broju slučajeva, uveren je Frajberg. Za ministarku Cajprajs to međutim ne predstavlja veliki problem: ona je ionako polazila od veoma retke upotrebe zakona, a i kriterijumi koje je postavio Ustavni sud izuzetno su oštri. Prema njenom mišljenju sasvim je logično da je uključena i ova najnovija prepreka: poštovanje nepovredivosti privatnog poseda.
U tome se s njom slaže i ministar Šojble koji polazi od svega desetak slučajeva godišnje.
Opozicija to, međutim, vidi drugačije: tako Kristijan Štrubele iz stranke Zelenih smatra da se na ovaj način privatna sfera malo-pomalo žrtvuje na oltaru navodne borbe protiv terorizma i upozorava: „Naša privatna sfera malo-pomalo odumire“.
Vlada se s tom procenom naravno ne slaže, ali u celoj priči ne treba smetnuti s uma da je ovim dogovorom obavljen još jedan važan posao: jedna od tema oko koje se vladajuća koalicija dugo sporila skinuta je s dnevnog reda.