Privlačni za strane investitore

Studija međunarodne IT analitičarske kuće IDC (International Data Corporation) pokazala je da je u 2007. godini stopa piraterije u Srbiji iznosila 76 procenata, i da je opala za dva procenta u odnosu na 2006. godinu. Procenjuje se da je zbog ovako visoke stope piraterije domaća ekonomija pretrpela gubitke u iznosu od 72 miliona dolara, uglavnom kroz nenaplaćena poreska potraživanja.
„Rezultati ove IDC studije su ohrabrujući i pokazuju stabilan napredak u borbi protiv piraterije u Srbiji, čime će naša zemlja postati privlačnija za strane investitore, što će doprineti otvaranju novih radnih mesta u informatičkoj, ali i drugim industrijama, zadržavanju mladih stručnjaka i daljem napredovanju Srbije“, kaže Dejan Cvetković, generalni direktor Microsofta u Srbiji.
– Pri analizi iznetih podataka treba uzeti u obzir da aktivnosti poreskih inspektora i akcije Specijalnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nisu uzete u obzir prilikom izrade analize za 2007. Konstantne akcije ovih državnih organa na borbi protiv softverske piraterije su započele u januaru i uvereni smo da će se pozitivni rezultati ovih aktivnosti jasno videti u IDC studiji za 2008 – ističe Dragomir Kojić, pravni predstavnik BSA u Srbiji.
Globalni nivo piraterije je porastao za tri procenta i sada iznosi 38 odsto, najpre zbog rasta globalnog PC tržišta u zemljama s visokom stopom softverske piraterije, kao što su Rusija, Indija, Kina i Brazil, što povećava ukupne gubitke svetske privrede zbog piraterije na 48 milijardi dolara. Na globalnom nivou Rusija je za godinu dana zabeležila najveći pad piraterije od sedam odsto. Ova zemlja je u poslednjih pet godina smanjila pirateriju za 14 odsto, na sadašnjih 73 odsto. Zemlje sa najvišom stopom softverske piraterije u regionu centralne i istočne Evrope su Moldavija (92 odsto) i Azerbejdžan (92 odsto), a sa najnižom Češka (39 odsto), Mađarska (42 odsto), Slovačka (45 odsto) i Slovenija (48 odsto).
Među našim susedima, najviši stepen piraterije ima Crna Gora (83 odsto), sledi Albanija sa 78 odsto, dok je kod ostalih zemalja udeo nelegalnog softvera niži nego u Srbiji. Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija i Rumunija imaju udeo od 68 odsto piratskog softvera na svojim tržištima.
BSA pozdravlja nedavnu odluku sudije Okružnog suda u Beogradu Zorana Đorđevića da odredi pritvor dvojici osumnjičenih za bavljenje uličnom piraterijom. Na osnovu zahteva Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, policija je sredinom maja uhapsila dvojicu muškaraca koji su prodavali umnožene diskove na uličnim tezgama u Beogradu i prilikom hapšenja im oduzela više od 2.000 komada piratskih optičkih diskova. Ista lica su i ranije bila osuđivana na uslovne i novčane kazne zbog piraterije, i poznati su beogradskoj policiji u vezi sa izvršenjem drugih krivičnih dela. „Ovo je važna odluka koja predstavlja prekretnicu u zaštiti intelektualne svojine u Srbiji, jer je određivanjem pritvora za ova lica sud pokazao da u Srbiji postoji sve manje tolerancije za uličnu pirateriju i bilo koju drugu povredu prava intelektualne svojine“, zaključuje Dragomir Kojić iz BSA.
Tokom 2007. sudovi u Srbiji su doneli 12 okrivljujućih presuda i sedam ugovora o vansudskom poravnanju za krivična dela iz domena kršenja prava intelektualne svojine. Izrečene krivične sankcije su uslovne osude na kaznu zatvora ili novčane kazne, uz obaveznu meru oduzimanja i uništenja piratskog softvera. U 2007. su pokrenuti i drugi krivični postupci koji još uvek traju pred nadležnim sudovima u Srbiji, a održano je i 40 ročista.
BSA smatra da je za efektivnu borbu protiv piraterije potrebno nastaviti sa edukacijom korisnika i pojašnjavanjem zakonske regulative o autorskim pravima.
U junu 2006. Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala je Zakon o posebnim ovlašćenjima u zaštiti prava intelektualne svojine, koji pruža jasne ingerencije svim državnim organima, inspekcijskim i drugim nadležnim službama u borbi protiv piraterije. Ovim zakonom se definišu kaznene odredbe, koje uključuju novčane kazne vrednosti i do 35.000 evra i kazne zatvora od tri do pet godina, kao i građansko-pravnu zaštitu tj. naknadu imovinske štete koja dostiže visinu do trostrukog iznosa uobičajene naknade za licence. Značajnu ulogu u primeni ovog zakona ima i Ministarstvo finansija tj. Poreska uprava, koja je u svoje redovne kontrole u preduzećima širom Srbije početkom 2008. uvela i proveru legalnosti softvera na računarima.