Roboti kao najamna radna snaga

Japanski biznismeni koji traže radnike sa neumornim entuzijazmom i neuporedivom radnom etikom, sada zapošljavaju robote koje plaćaju po satu rada.
„Ubiko“ je 113 centimetara visok robot i može da dočekuje, pozdravlja posetioce, odgovara na pitanja i nosi njihove stvari. Kompanija koja stoji iza robota je Ubiquitous Exchange iz Tokija, koja razvija robota Ubiko zajedno sa drugom firmom za robote.
Prateći uspešne testove sličnih sprava, uključujući robote recepcionare u bolnici u centralnom Japanu, Ubiquitous Exchange je odlučio da učini Ubikoa dostupnim poslodavcima.
Plavo-beli robot ima velike uši i veliku video kameru kao oko. Može da odgovara na jednostavne verbalne zahteve, što ga čini pogodnim za recepionara, vodiča na aerodromima ili železničkim stanicama.
Pomoćnik u učionici: Henrik Hautop Lund, istraživač robotike na Univerzitetu Severna Nemačka, kaže da odluka poslodavaca da iznajme Ubika umesto ljudi odražava šire društvene promene. „Ubiko je još jedan primer da uslužni roboti postaju dostupni u svakodnevnom životu,“ rekao je Lund i dodao da postoji jasan trend da se istražilaštvo i industrija angažuju u razvoju servisnih robota.
Lund dodaje da Ubiko robot može naći malo primene van zemlje svog porekla-Japana. „Za širenje van japanskog kućnog tržišta, Ubiko mora biti razvijen dalje od dizajna i osposobljen za interakciju sa ljudima“.
Velika plata za robota: Zbog visoke cene za iznajmljivanje robota, mnogi potencijalni poslodavci odustaju. Nime, Ubiquitous Exchange traži 52.500 jena, odnosno 445 dolara po satu za svakog robota. Što teško da je konkurentno u poređenju sa ljudskim asistentima, čak i u zemljama sa opadajućom populacijom, kao što je Japan.
Ipak, kompanija insistira da Ubiko nije precenjen. „Ako pogledamo te robote kao investiciju u propagandu i odnose sa javnošću, cena je prilično niska“ Sakurai kaže, dodajući da se 20 kompanija već nalazi na listi čekanja za robota.
Druga dva robota asistenta proizvođača Tmsuka, debitovala su prošlog meseca u Aizu Centralnoj bolnici u centralnom Japanu. Oni su dočekivali posetioce na ulazu bolnice i odgovarali na izgovorene zahteve. Ti roboti mogu da ponesu prtljag, da otprate posetioce i pacijente do njihovih odredišta.
„Mogućnost da kontrolišemo mobilnog robota bila bi korisna za mesta previše opasna za ljude, na primer za istraživanje sumnjivih tovara na aerodromu,“ kaže Anđelika Per, koja je razvila sistem na Minhen Univerzitetu u Nemačkoj, sa kolegama Ulrihom Unterhininghofenom i Martinom Busom. Trenutno, drugi teleoperacioni sistemi nalaze se na oba kraja veze. Ali do leta 2007, tim se nada da će imati robota sa dve ruke.
„Imati osećaj kretanja pomaže korisnicima da se osećaju zaronjeni u udaljenim okruženjima“ objašnjava Per i dodaje: „sa džojstikom ili pedalom mogu lako da ocene da li se robot pomerio 10 ili 20 metara.“
Kompleksniji teleoperacioni sistemi uključuju nošenje egzoskeletona za kontrolu humanoidnog robota i takođe su u razvoju. Oni nisu još dovoljno sofisticirani da se ujedno kreću i manipulišu objektima. Per kaže da su ograničeni i teški za upotrebu.
Robot sa „ljudskom dušom“ istražuje na daljinu: Robot za daljinsko istraživanje testiran je u Nemačkoj. On sedi na vrhu kružne platforme i ima produženu ruku kojom manipuliše objektima. Operator pokreće robota koračanjem ili korišćenjem nožne pedale, a može da vidi kroz dve kamere smeštene na robotooj glavi.
Kontrolorev ručni zglob takođe je povezan sa interfejsom osetljivim na dodir koji kontroliše robotovu ruku. Osim toga, rukavica koju nosi na šaci, omogućava kontrolu nad troprstom šakom na kraju robotove ruke. Povratna sprega sile pruža operatoru osećaj robotovih psihičkih i fizičkih interakcija sa okruženjem- obezbežujući otpor korisniku ako robot gura ili nešto hvata, na primer. Dok mikrofoni ostaju okruženi bukom para slušalica..
Timovi robota: Istraživači planiraju da sarađuju koristeći nekoliko robota. „Moraće da učvrste predmet polomljen na dva dela“, kaže Per Ken Jong, robotičar na Vorik Univerzitetu u Velikoj Britaniji kaže da taj sistem obećava i dodaje da komplikovano upravljanje robotima može predstavljati problem. On izražava uverenje da timovi robota neće biti pristupačni svima.
Robotička ruka sa ugrađenim senzorom: Veštačka ruka napravljena u Britaniji ima senzore na vrhovima prstiju koji omogućavaju da hvata delikatne objekte, a da ih ne polomi ili ispusti.
Prethodni prototip je dokazao da je sposobna da barata ključevima od vrata i zavrće poklopac tegle. Ne samo da se pokreće kao prava ruka nego je dokazala da ima čulo dodira.
„Dodali smo nova područja senzora koja omogućuju da oseti temperaturu, snagu stiska i da li je objekat legao u šaku“, kaže Nil Vajt, elektronski inženjer na Univerzitetu Sautempton koji je razvio ruku sa kolegama Paulom Čapelom, Endijem Kranijem i Darilom Kotonom.
Oni se nadaju da će robotička ruka moći bolje da oseća od protetičke ruke. Poput nekih postojećih mehaničkih proteza, može da se kontroliše povezujući njen motor sa nervima u amputiranoj ruci, ramenu ili grudima. Uz postojanje veštačkih šaka previše slabo hvatanje predmeta teško može da predstavlja problem. „Senzori sprečavaju ispadanje detektujući vibracije kad se predmet nađe među prstima“, kaže Vajt.
Drugi detektori koriste mikrofone za prijem zvuka koji nastaje kada predmet počne da se smešta u ruku: „Korišćenje vibracija je mnogo moćnije zato što se time onemogućuju intereferencije zvukova u bučnom okruženju. Neke ruke koje koriste zvuk sklopiće se čak i kada im zviznete.“
Lundborg kaže da je konačni cilj pronalaženje načina da osoba mozgom kontroliše spregu između senzora veštačke ruke i motora. U budućnosti, to može da se postigne povezivanjem senzora autputa direktno na moždane nerve pacijenata. Priredila: