Ruho tuge

Vladislava Gordić Petković Ne prikazuju me, dobra majka, verno
Ni moj ogrtač crni, niti ova
Uobičajena svečana crnina,
Ni stegnutog daha vetrovit uzdisaj (…)
Sve ovo je samo ruho, oprema tuge.
Možete pričati šta vam je volja, Šekspir je odavno rekao sve i to na Hamletova usta; sve što kaže zazvučaće uverljivo čak i u neretko neadekvatnom prevodu tandema Simić-Pandurović. Tuga se može pokazati i izraziti, postoji aparatura konvencija koja je prikazuje; te konvencije su i njeno ruho i njena koreografija – one su znak tuge ali ne i njen sadržalac, kao što ukazuje Hamlet

u gore citiranom obraćanju majci.
Konvencije žaljenja se poštuju u Šekspirovoj imaginarnoj poludivljoj Danskoj koliko i u ne baš tako divljoj ali opet veoma opasnoj Srbiji. Oholost i nesistematičnost pretvaraju Srbiju u zemlju požara i sudara a život u njoj u drsku, gotovo pravilnu smenu ruskog ruleta i šibicarenja – i to uprkos znatnim tehnološkim prednostima koje ova naša domovinica ima nad srednjovekovnom ili renesansnom državom.
Tehnologija bi trebalo da bude ne samo olakšanje u životu, nego i u životnim opasnostima. No čini se da u trenucima velikih tragedija i nesreća naše parče Interneta uglavnom nudi mučnu patetiku anonimnih komentara. Nevešto sročene reči sa srbomreže sugerišu naopaka, neželjena značenja, poput onog da je strašno samo kad umiru mladi i kad o koncu visi život reprezentativca; nespretnosti su se pridruživali ovih dana i blogeri i novinari kojima se sa jezovitom pravilnošću omaknu slični lapsusi, te odlučujuću borbu teško stradalog no i dalje živog čoveka proglase za – poslednju! Pomerite se s mesta i pljucnite papir ili monitor.
Srećom, Srbija u ronzanju nije svetska praksa. Bol je postao najbolji biznis na Mreži ne zato što je Zapad bezdušan već otud što druge kulture imaju otvoreniji i pragmatičniji pristup problemima šoka, gubitka, depresije, bola. Dokaz tome je i sama reč „grief“, vodilja ka više stotina hiljada linkova koji se tiču zdravlja i bolesti, tuge i gubitka; no važan segment u okviru ove kategorije su takozvane „grupe za podršku“. Mnoge opšte istine i standardne psihološke tehnike koje se u tim okvirima primenjuju ne impliciraju da postoji nekakvo „dilovanje bolom“, već se sve tehnike i strategije koriste kako bi se olakšao osećaj izolovanosti onima koji pate.
U Internet potrazi za emotivnim olakšanjem nailazite na cancerlynx.com, kao i na kratku priču o tome šta je emotivna podrška: reči nade, optimizma i ohrabrenja nisu uvek najbolji lek za onoga ko pati zbog bolesti ili gubitka drage osobe. Hamletova majka pokušala je sinu da objasni kako je smrt prirodna stvar te da, shodno tome, bol zbog nečeg prirodnog mora biti neprirodan: no ohrabrivanje da potisne bol melanholično-neurotični princ shvatio je kao zabranu da oseća ono što oseća. „Ne smeš osećati ono što osećaš“ može biti ta prikrivena, nenameravana poruka koja se javlja uz reči podrške onom ko pati. Emotivna podrška, dakako, podrazumeva da onaj ko pati mora sam da shvati šta mu treba i onda da tu svoju potrebu otkrije bližnjima.
Na sajtu ivillage.com, obojenom u primerenu roze nijansu koja treba da ohrabri i razvedri, bistre se mnoge teške teme, a komentare i poruke pišu ljudi i žene sa raznim problemima. Neke poruke su istinski dramatične, i svedoče o teškim emotivnim i egzistencijalnim burama: „danas zovem advokata za razvod i pisaću vam posle razgovora s njim“, stoji u jednom postu.
Život između dve imejl poruke nije nešto
što bi iko sebi poželeo, ali u bolu je, očito, nekada tako lakše.
Bereavement.org namenjen je onima čije su bolesti neizlečive i koje očekuje odlazak na onaj svet, a smrt se demistifikuje postavljanjem pitanja tipa „treba li sa njim ili njom da razgovaram o svojoj skoroj smrti?“, „šta mi je činiti ako se plašim da ću umreti u mukama?“. Griefaid.com dizajnirala je majka čiji je sin stradao u automobilskoj nesreći. Goodgrief.org daje odgovore na neka osnovna pitanja o bolu i kako se sa njime nositi. Griefnet.org je Internet zajednica na kojoj ima četrdesetak mejl grupa za odušak i podršku. Tamo se može ostaviti i simboličan pomen preminulima. Bol zbog abortusa, Alchajmer, depresija, razvod pa čak i eutanazija i lekarske greške, sve su to zasebne rubrike za komunikaciju, ali i edukaciju.