Sav taj džez

O džezu se kod nas nažalost malo piše i priča. Svaka ozbiljnija priča na ovu temu svede se, nažalost, na čuveni stih iz pesme Sedmorice mladih: „Momci mladi šta da se radi kad naše selo nema džez orkestar.“ Ljubitelji džeza sa ovih prostora su tako osuđeni samo na jednu tematsku radio emisiju, ili neki dobar koncert ili svirku koja se dogodi s vremena na vreme. Budući da drugog izbora nemaju, ljubitelji džeza prinuđeni su da se okrenu internetu da odatle skidaju muziku i prate aktuelna dešavanja. Dobra polazna tačka za tako nešto jeste odličan veb sajt www.allaboutjazz.com
Na ovoj adresi pronaći ćete bukvalno sve što ste hteli da znate o ovoj sjajnoj muzici: možete da pročitate ko je ko, kratke ali iscrpne kritike albuma, kao i rasporede svirki po klubovima, spisak koncerata, programe festivala, intervjue sa muzičarima i dnevne vesti. Sajt jeste uglavnom okrenut zbivanjima u Americi, ali to ne umanjuje njegovu atraktivnost. Posebna poslastica jeste dnevna mp3. ponuda. Svaki dan se može besplatno i legalno dovući po desetak različitih numera. Surfujući veb sajtom naišli smo na dva velika imena srbijanske džez scene Duška Gojkovića i trubača Stjepka Guta. Poslednji album Luja Belsona i Klarka Terija Louie & Clark Expedition 2 koji se nedavno pojavio propraćen je hvalospevima, a solo deonica Stjepka Guta koji se takođe pojavljuje na albumu ocenjena je kao brilijantna.
Budući da smo imali sreće da „uhvatimo“ Stjepka Guta na jednom od kraćih zadržavanja u Beogradu, upitali smo ga kako stvari izgledaju „napolju“ s obzirom na to da živi na relaciji Beograd, Grac, Njujork, a i da predaje trubu na odseku za džez Muzičke akademije u Gracu, ali nađe vremena i za držanje master klasova po mnogobrojnim koledžima širom Amerike.
– U Austriji ima mnogo pomoći od grada i brojnih kulturnih institucija. Postoji i akademija na kojoj ima mnogo dobrih muzičara. Ima 150 studenata i studenti sami odlaze po picerijama i kafanama i pitaju mogu li tu da sviraju. S jedne strane muzičari idu i otvaraju sami sebi mesta, ali od toga ne može da se živi, to rade mladi muzičari. Ako se u nekom klubu poveća promet, vlasnik im kaže koliko može da im plati. S druge strane u zapadnoj, a naročito severnoj Evropi džez je prihvaćen kao kultura što i jeste kao najznačajnija muzika dvadesetog veka.
O tome kako se naši studenti snalaze u Gracu Stjepko Gut kaže:
– Od 150 studenata koliko ih na odseku za džez u Gracu ima bar dvadesetak ih je iz Srbije. Ima izuzetno dobrih muzičara. Mnogi od njih tamo i ostaju jer ovde nemaju šta da rade i moraju da idu trbuhom za kruhom. U Njujorku ima četvorica ili petorica naših mladih muzičara, i to dobrih svirača koji tamo žive, kaže Stjepko Gut i dodaje:
„Džez nije komercijalan, on opstaje kada je dotiran ili u zemlji gde ima mnogo mesta da se to svira. U Americi džez ne opstaje zato što je dotiran. U Njujorku je dotiran Linkoln centar, ali to je samo jedno mesto, a u ovom gradu ih ima još 200. Džez se najbolje spaja uz nešto, dobar džez se može čuti u piceriji. U Americi džez opstaje i traje jer je prihvaćen. Recimo, nečiji deda je rastao uz muziku Djuka Eliingtona, pa se iz generacije u generaciju slušao.
Celo leto ću svirati u Njujorku. Tamo stvari funkcionišu tako da se javite svojim ljudima i onda svirate gde treba. Kada ste tamo tri meseca, onda sve ide samo od sebe. Održaću master klasove na nekoliko koledža. Radiću i na koledžu Vilijam Peterson u Nju Džersiju. Oni će izdati jednu knjigu „Interpretation of a jazz language“ koju rade zajedno sa Klarkom Terijem. Pošto sam ja Klarkov čovek, onda sam i supervizor na knjizi. Naime, sve je počelo tako što smo Klark i ja pričali o tome mesecima. Snimao sam ga na starinskom diktafonu, a sada to pretačemo i preoblikujemo u knjigu. Nema sumnje da će interes javnosti za knjigu biti ogroman, jer se vrlo dobro zna da je Klark siva eminencija, jedan od najvećih svirača koji su ikada svirali. To je čovek koji se edukacijom bavi šezdeset godina. Knjiga bi trebalo da izađe na jesen.“