Sindrom „Velikog brata“

Jedva vidljivi mikrofoni, kamere i oprema za snimanje svedena na džepne razmere oruđa su kojima se narušava pravo ljudi na privatnost i, iako ovo sve pravda stav da oni koji žive u skladu sa zakonom nemaju čega da se boje, u velikoj meri ostaje otvoreno pitanje etičnosti ovakvih špijunskih tehnika.
Velika Britanija, zemlja koja najviše nadgleda svoje građane, na 14 ljudi ima jednu bezbednosnu kameru, i dok se građani osećaju sigurnije, manjina u vazduhu oseća nešto od orvelovske atmosfere, a novinar „Cristian Science Monitor“ Mark Rajs Oksli kao argument protiv ovog vida špijunaže navodi da je „ovo ozbiljan napad na stub temeljac civilnog društva – pretpostavku o nevinosti“.
Pomalo šizofreno, pomalo opravdano, širom Britanije ljudi se bune protiv špijunskih kamera. Liberti, grupa koja se zalaže za građansku slobodu i ljudska prava, tvrdi da je ovo štetna pojava zbog lažnog osećaja sigurnosti koji stvara kod ljudi, dok se zločini i dalje dešavaju. Istraživanja i ankete među kriminalcima pokazuju da se oni ne boje ovih kamera, sve dok na jednoj od njih nisu uhvaćeni.
S druge strane, ova potreba za borbom protiv terorizma i kriminala stvorila je čitavu industriju minijaturnih naprava lako dostupnih svakome ko želi da se bavi voajerstvom ili industrijskom špijunažom. Sajt www. homesecuritystore.com nudi veliki izbor špijunskih kamera sakrivenih u ručne satove, razne kućne predmete, pa čak i plišane mede, po prosečnoj ceni od 200 dolara. Idealni za voajere i predatore, ovi proizvodi mogu vam omogućiti celodnevnu kontrolu nad vašim bližnjima.
Ako vam decu uznemiravaju, ili zaposleni u vašoj firmi gase prozore za čet kada god uđete u kancelariju – po ceni od sto dolara sajt www.spectorsoft.com nudi vam program koji će, jednom instaliran, slati kopije svih njihovih poslatih i primljenih poruka i mejlova. Proizvođač u reklamne svrhe navodi načine za efikasnu upotrebu ovog softvera protiv preljube, tinejdžerskih žurki u kući dok su roditelji na putu, a ako ni to nije dovoljno da se osećate sveznajuće u vezi s vašim prijateljima, kolegama i članovima porodice – ozvučite ih.
Ova oprema ima nešto zajedničko sa čarobnim štapićem, ili zlatnom ribicom – u rukama zlih ljudi može da bude tragično zloupotrebljena. Skandal koji je izazvao brojne polemike u Britaniji je emitovanje samoubistva čoveka snimljenog bezbednosnom kamerom, na lokalnoj televiziji. Sindrom „Velikog brata“, veoma zastupljen u razvijenim zemljama, naveo je jednog američkog obućara da se reklamira rečenicom: „Svakog dana nalazite se najmanje 10 puta na nekoj od kamera – jeste li obuveni za to?“
Komentarišući novi softver koji može da predvidi samoubistva, tuče i slične štetne pojave, grupa Liberti upitala je javnost na BBC-u: „Ako će softver da nadgleda obrasce ponašanja u preventivne svrhe, ko će odrediti koje ponašanje zaslužuje pažnju?“, verovatno aludirajući na mogućnost da vlast koristi tehnološke inovacije u svrhe masovne kontrole.
Jedan građanin iznerviran brojem kamera koji po gradovima špijuniraju ljude na stranici www.c-h-a-o-s.com/2007/08/11/ sniping-the-security objašnjava kako se kamera može daljinski onesposobiti uz pomoć jednog lasera i prepravljenog mobilnog telefona. Ipak, pretpostavlja se da samo 20 odsto kamera ispunjava zakonski uslov – obaveštenje da vas neko posmatra.
U svetu u kojem kontrola postaje jedan od prioriteta, kako vlasti tako i pojedinaca, najbolji način da se borite protiv njihovih oružja jeste da nemate razloga da se krijete, odnosno da osigurate da se vaš privatni život odigrava tamo gde niko ne može postaviti prisluškivač, kameru ili špijunski softver – u vama samima.