Svi oblici sajber zavisnosti

Ako ne možete da se odvojite od kompjutera pišući mejlove, neprestano pišete tekst poruke na mobilnom telefonu, ili igrate kompjuterske ili video igre dok ne obnevidite, onda bi bilo dobro da se obiđe doktor. Naime, lekari, kako piše u jednom članku u časopisu American Journal of Psychiatry: to nazivaju zavisnošću i klasifikuju je kao mentalni poremećaj.
Slanje tekst poruka putem mobilnog telefona zarazilo je tinejdžere, ali i one malo starije. Praktično je, ali nažalost može se pretvoriti u čisto zavisničko ponašanje.
– Mislim da ljudi stvarno postaju zavisni od slanja SMS poruka jer to mogu da rade onda kada nisu u prilici, recimo, da pričaju telefonom. To se može raditi diskretno, bilo na nekom sastanku ili u školi – kaže Bruke Smit, jedna od onih koji mnogo vole da šalju SMS poruke. Ali, Niki Braun uveliko je prešla dimenzije „mnogo voli“; ona jednostavno ne može da prestane da piše takve poruke: „Šaljem tekst poruke mobilnim telefonom ujutru, danju, uveče … verovatno oko tri do pet hiljada poruka mesečno“.
Njena sklonost „sms-ovanju“ toliko je opsesivna da bi je neki psihijatri klasifikovali kao mentalnu bolest, kao opsesivno-kompulsivni poremećaj. Kod nekih ljudi potreba da kuckaju svoje poruke u telefon toliko je jaka da to rade i dok voze auto, čak i ako su svesni da sebe i druge podvrgavaju opasnosti. U članku koji je nedavno objavljen u časopisu American Journal od Psychiatry, autori ukazuju da prekomerno slanje mejlova, kao i tekst poruka preko mobilnog, zatim igranje na kompjuteru i gledanje pornografije na Internetu, predstavljaju ozbiljan javno-zdravstveni problem. Treba ih – kažu stručnjaci – prepoznati.
Psihijatri kažu da treba obratiti pažnju na ljude koji zanemaruju redovne dnevne aktivnosti kako bi slali mejl poruke, ili tekst poruke na telefonu, ili igrali igre na Internetu. I ovi zavisnici često lažu o tome koliko vremena provedu na Internetu ili kuckajući poruke, kaže dr Ronald Dejvis: „Takve aktivnosti mogu zamijeniti osjećaj za obitelj, za zajednicu. Takva je osoba, recimo, kod kuće, sa svojim ukućanima, međutim praktično uopšte nije s njima: ona je u svom virtuelnom svetu, bilo u igri na Internetu ili u porukama“.
U nekim zemljama Internet igre se smatraju većom opasnošću od opsesivnog slanja tekst poruka. Tako vlada Južne Koreje već naziva igranje na Internetu ozbiljnim javno-zdravstvenim problemom, dok kineska vlada sada ograničava vreme koje ljudi mogu da provedu na kompjuteru igrajući takve igre.