Zbog čega se sporo razvijaju elektronski javni servisi e-Uprava, na papiru

Elektronska uprava u Srbiji skoro da ne postoji. Dok državni organi svoje poslove i uplate mogu obaviti putem Interneta, građani mahom ne koriste ni ono malo servisa e-Uprave koji postoje. Za komunikaciju između građana i državnih organa i dalje se troše tone papira. Elektronske servise javne uprave koristi tek 230.000 građana. Iako više od polovine izjavljuje da bi želelo da ih koristi, iz Republičkog zavoda za statistiku navode da polovina građana nema informacije o tim mogućnostima, a skoro petina odgovara da usluge koje su njima potrebne nisu dostupne on-line.

Internet uglavnom za dopisivanje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, tek 26,3 odsto domaćinstava poseduje Internet priključak, a 2.300.000 građana koristilo je Internet. Najčešće ga koriste studenti i zaposleni, za slanje i primanje e-mailova. Osim toga, koristili su ga i za traženje informacija o robi i uslugama, igranje ili skidanje igrica, slika i muzike, čitanje on-line novina ili časopisa, preuzimanje softvera, druge informacije ili on-line usluge, informacije o zdravstvu, obrazovanje.

Da je Srbija napredovala u pružanju osnovnih javnih servisa građanima i pravnim licima putem Interneta, zaključak je procene stanja e-Uprave Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo i Elektronskog fakulteta u Nišu. Ipak, isti izvor navodi da je stepen mogućnosti korišćenja Interneta za ostvarivanje usluga javnih servisa i dalje ispod nivoa zemalja Evropske unije. Osim toga e-Uprava ni u jednom segmentu nije dostigla nivo na kome može potpuno da zameni neposrednu ili pisanu interakciju građana i državnih organa. Ukratko, još uvek je nemoguće završiti neki od administrativnih poslova sa državom isključivo kliktanjem miša.
Zabrinutost za bezbednost odvraća od korišćenja servisa e-Uprave tek dva odsto građana. Pomenuto istraživanje pokazuje da nijedna Internet stranica e-Uprave koja pruža neki od osnovnih servisa nema sistem autentifikacije koji pravno obavezuje korisnike, poput digitalnog potpisa. Istovremeno i primena Zakona o elektronskom potpisu kasni duže od tri godine, a Srbija još nije dobila sertifikaciona tela koja će izdavati kvalifikovani digitalni potpis. Takođe, još uvek ne postoji inteligentno korišćenje i prenos podataka na osnovu autentifikacije korisnika. Iako u Srbiji ima skoro 20 puta više korisnika mobilnih telefona nego Interneta, pristup servisima za sada je moguć jedino preko personalnog računara, jer sadržaji nisu prilagođeni drugim načinima pristupa. Nažalost, prikazi Web stranica nisu prilagođeni ni osobama sa invaliditetom (povećane ili smanjene veličine slova, objašnjenja slika…). Sve to zajedno navodi na zaključak da javni servisi nisu orijentisani ka korisniku.
Ocene servisa javne uprave mogu se poboljšati dodavanjem novih informacija i obrazaca na sajtove, ali se ocenjuje da je za značajniji napredak u razvoju e-Uprave neophodna primena back-office aplikacija koje će obezbediti servise za korisnike, realizacija registara, integracija informacija iz baza podataka i interoperabilnost aplikacija koje nude servise.
Mogućnost korišćenja Interneta za ostvarivanje 20 osnovnih javnih servisa nalazi se na prelazu između nivoa preuzimanja obrazaca i nivoa popunjavanja obrazaca. Servisi za pravna lica sofisticiraniji su od servisa namenjenih građanima. Analizom pojedinačnih servisa, utvrđeno je da su najrazvijeniji u oblasti traženja zaposlenja i javnih biblioteka, a najmanje u oblastima socijalne zaštite i usluga u zdravstvu. Najujednačenija je ocena servisa iz grupe „prilivi u budžet“, što znači da su državni organi veoma razvili servise koji omogućuju budžetska plaćanja. Sa druge strane, najniža je ocena grupe servisa koji građanima omogućuju da lakše i brže dođu do dozvola i dokumenata. Poražavajuće je da su najnižu ocenu, nulu, dobili servisi za usluge u zdravstvu, naknade socijalne zaštite i izvode iz matičnih knjiga. Naročito ako se uzme u obzir da građani on-line najčešće traže izvode iz matičnih knjiga (64,5 odsto), lične dokumente (34,5 odsto) i registruju kola (23,9 odsto).
Istraživanjem dostupnosti javnih servisa preko Interneta, otkriveno je da nijedan od 20 javnih servisa nije potpuno dostupan preko Interneta, već je za njihovo korišćenje neophodna lična ili pisana interakcija sa nadležnim ustanovama. Tako se Srbija po dostupnosti javnih servisa putem Interneta našla na poslednjem mestu u Evropi.