Zločestiji i zeleniji

Sa svojom izvanrednom snagom, veličinom, postojanošću, brzinom i borbenošću, Hulk je ostvario zavidan status jednog od najpopularnijih super junaka proteklog veka. Stvorili su ga pisac Sten Li i crtač Džek Kirbi, a prvi put se pojavio maja 1962. godine u izdanju Marvelovih stripova. Mladi pisac Li upravo je završio prvo od Marvelovih izdanja svezaka sa tada nepoznatim timom koji se zvao Fantastična četvorka i tražio je junaka koji neće biti tako zgodan ili sladak – nekoga ili nešto potpuno različito, što bi moglo da veže maštu Marvelovih čitalaca. Li i Kirbi su želeli „neprilagođenog junaka“. Tako je nastao Neverovatni Hulk. Nakon neobične verzije Anga Lija od pre pet godina, koja je neslavno prošla u bioskopima i kod kritike, ovoga leta palica je prepuštena Luju Leterijeu, francuskom reditelju koji nas je oduševljavao eksplozivnim avanturama heroja Transportera. Njegova vizija zasad je dobro prihvaćena, s obzirom na činjenicu da je kritika odobrila film „Neverovatni Hulk“, a prema gledanosti film zauzima prvo mesto u američkim bioskopima.

Sedamdeset minuta više na DVD

Tek što se u bioskopima pojavio „Neverovatni Hulk“, saznalo se da je reditelj Luis Letirije prvobitno napravio verziju koja je trajala skoro tri sata. Bioskopska verzija je samo 106 minuta duga, a reditelj kaže da namerava da svoju prvobitnu zamisao predstavi publici koja će kupiti DVD i Blu-ray disk. Tamo će biti dodatnih 70 minuta snimaka, među kojima su i dve scene iz trejlera kojih, takođe, nema u bioskopskoj verziji.

Kako bi na veliki ekran doneli novo poglavlje u priči o Brusu Baneru i njegovom alter egu zelene kože, producenti su počeli potragu za režiserom koji bi delio njihovu viziju za novi put ka oslobođenju. Leterije priznaje da voli protagoniste koji se ne uklapaju u otrcan kalup: „Brus Baner je antijunak. On ne želi ovu moć, ali zna da ne može od nje odustati, jer ako je prepusti nekom drugom, poslužiće stvaranju zla. To je ceo put njegovog lika; put prihvatanja. Svako od nas ima ljutnju i bes, stvorene u sebi. Neki ih kontrolišu bolje nego drugi. Baner razume da bes može lako pretvoriti u hrabrost.“
Kako bi pomogli da se predstavi ovo poglavlje u Hulkovoj priči, tim je tražio izvođača koji ne samo da je sposoban da prenese briljantan um i tamni sukob naučnika Brusa Banera, već i glumca koji razume Hulkov univerzum i koji bi stvaralački dao doprinos tokom snimanja. Autori novog Hulka mogu da budu više nego zadovoljni pristankom Edvarda Nortona, najboljeg glumca svoje generacije.
„Edvard je bio savršen glumac za film u kome postoji trka sa gomilom, trka sa samim sobom i svojim osećanjima“, kaže o svom glumcu Luj Leterije. „On unosi u sve to naglašenu tugu i umnost, bez glumačkog prenaglašavanja. Zaista je bilo dobro imati nekoga ko je veoma povučen, introvertan, jer to je ono što Brus Baner jeste. Hulk je okrenut ka spolja i njegovo bazično ja je ekstrovertno. Uparen s osnovnim stvaralačkim smerom, Edvard je tokom snimanja i do konačnog završetka filma omogućio da zahvaljujući njemu imamo ovakvog našeg Hulka.“
Naravno, većina filmskih superjunaka oslanja se na kompjutersku grafičku animaciju. Efekti kompjuterske grafike pomažu im da dostignu svoje moći letenja, stvaranja mreže, povlačenja čvrstih kandži ili hodanja kroz zidove. Hulk je redak junak koji mora ceo biti konstruisan kompjuterskom grafikom. Ipak, potrebno mu je da bude organski deo svoje okoline i publika mora da veruje da se devetometarska zelena pretnja bori sa psihopatom zvanim Abominejšn – i da se pljusak razaranja dvojice protivnika upravlja ka Menhetnu, kao i užasnuta rasturena gomila.
Kada razmišlja o epskoj bici koja je vrhunac Neverovatnog Hulka, producent Hard sumira osećanja cele ekipe: „Najbitnija stavka u priči je u tome da postoji sukob dve titanske sile. Imate Hulka, koji je naš junak. On se sreće sa neprijateljem koji je mnogo veći, moćniji i opasniji od njega. I taj završni sukob dešava se na ulicama Njujorka. Koliko tu zabave ima?“ pita se u šali Hard.
Prvobitno zamišljen prema stvaraocima Marvel stripova kao 6,8 metara visok i skoro 500 kg težak – mutacija bivšeg KGB-ovog špijuna sovjetsko-jugoslovenskog porekla, Abominejšn u ovom ponavljanju Hulkove sage biva pretvoren u superšpijuna, a snovi o dominaciji ga čine još većim od njegovog plena. Glumac Tim Rot, kome je pripao zadatak da igra ovu ne baš tako zahvalnu ulogu, objašnjava motivaciju svog lika da bude pretvoren u takvu kreaturu: „On je fantasničan vojnik. Dosegao je sve granice koje mu postavlja telo koje ima. Dakle sledeća faza za njega je evolucija.“
Abominejšn u ovom filmu visok je 11 metara, za dva metra je viši od Hulka, što mu daje „značajnu prednost u našem filmu“, kažu producenti. „Jedan krupniji korak Abominejšna iznosi od pet do 10 metara, u zavisnosti da li trči ili ne. Može se kretati brzinom do 45 km na sat veoma lako. Pošli smo od činjenice da Abominejšn mora da ima neku prednost, posebno u trećem delu, zato što je svod lika oko srca. Na kraju filma Hulk se vraća zahvaljujući svom srcu… on mora da spase Beti.
Pored Edvarda Nortona i Tima Rota, u filmu „Neverovatni Hulk“ igraju i Vilijam Hart i Liv Tajler. Za domaće tržište, film je distribuirao Taramount.