Zrenjaninski splin i holivudski angst

Predrasude su čudo: široka pleća i kučeći vlažne okice dovode u sumnju podatak da je Dejvid Duhovni, Molder iz „Dosijea iks“, umalo postao doktor nauka. Naslov teze koju je počeo da piše na Jejlu glasio je „Magija i tehnologija u savremenoj poeziji i prozi“. Ne zvuči sasvim uverljivo – iole savestan mentor izneo bi niz primedbi na tako široko postavljenu temu, maglovitu i neodređenu – ali uz rusko-jevrejsko poreklo i prezime koje aludira na spiritualnost, dovoljno za egzotičnu biografijicu.
Mišićavi lepotan najpoznatiji je po mekim žanrovima: razblaženoj SF paranoji „Dosijea iks“ i umivenoj erotskoj romantici „Dnevnika crvenih cipelica“; u nenadmašnoj žanrovskoj perverziji „Tvin Piks“ ostvario je rolu života kao agent-transvestit, a likove opsednute teorijom zavere igrao je nakon odlične „Foksove“ serije bar još dva puta. Kad je u „Seksu i gradu“ svojom kršnom pojavom „odradio“ epizodu psihološki nestabilnog srcelomca koji je Kerina gimnazijska ljubav, partner Dejne Skali nije pretpostavljao da će postati glavni junak u muškoj verziji urbane priče o seksu, alkoholu, emotivnoj krizi i spisateljskoj blokadi. Ovih dana počelo je u Americi prikazivanje serije „Californication“, u kojoj Duhovni svoju pomalo uvelu zgodnoću i diletantski glumački minimalizam koristi da postane seksi intelektualac zgađen nad životom.
Kritike i komentari iz već poslovično pouzdanih „zbornika impresija“ kakvi su imdb.com i metacritics.com kod neupućenih će stvoriti (sasvim tačan) dojam da se u novom Duhovnijevom projektu radi o obazrivom recikliranju „Seksa i grada“ – barem onih prvih epizoda u kojima su „kosmopoliten“ i semena tečnost u potocima lili sa kablovskih ekrana. No isto je tako odmah jasno da kreativni tim projekta gaji neskrivene ambicije da u karakterizaciji glavnog junaka postigne nemoguće: da prototip ciničnog šarmera u stilu Brusa Vilisa udene u matricu filmova „Pod vulkanom“ ili „Barska mušica“, i sve to pomeša sa erotskom intelektualnom TV limunadom.
Glavni lik „Kalifornizacije“ Henk Mudi je zgađeni literata koji spisateljsku blokadu leči promiskuitetom, beznadežno zaljubljen u bivšu devojku s kojom ima ćerku, poludelu tinejdžerku. Međutim, od alkoholizma i prijapizma nepoznatih manastirski čednom Molderu u slučaju Henka važniji motiv je kreativna kriza. Henkov prvi mizantropski i cinični roman adekvatno naslovljen „Bog nas sve mrzi“ pretočen je u ljigovitu komediju „Ludilo zvano ljubav“ s Tomom Kruzom, a instant kultni pisac je napustio liberalni i kreativni Njujork zarad korumpiranog i perverznog Los Anđelesa. Dakle, još jedan slučaj recikliranja omiljenih američkih TV tema, sukoba umetnosti i masovne zabave, konflikta kulturnih modela, intelektualnosti i žovijalnosti, izbora između jurenja za snovima i jurenja za novcem, odricanja od života da bi se stvorio Veliki Američki Roman koji, avaj, mora biti ogrezao baš u onom životu kog se pisac odriče… Mnogo, premnogo konflikata za televizijsku serijicu, čiji naslov „Californication“ ima jednako nemoguć zadatak: da sugeriše razvrat i intelektualni rasap, glorifikaciju telesnog i banalizovanje spiritualnog, a da ipak nagovesti kako je sve to neminovni rekvizitarijum puta kojim se ređe ide.
Književnost i vizuelni mediji dele malo čim utemeljeno uverenje da se na lik pisca kao na krojačku lutku mogu okačiti krpeži, froncle i fircovi motiva i ideja od bogočoveštva i prosvetljenja do animalnosti i zasićenosti. Obavezno uklet umetnik u stvaralačkoj krizi koji utehu traži u seksu i alkoholu vekovni je lik u kolektivnoj imaginaciji, besramno lažiran uz pomoć faktografije: od Edgara Alana Poa koji umire pijan u jarku sve do Čarlsa Bukovskog, serijskog proizvođača autobiografskih projekcija razularenih i besciljnih muškaraca koji zaudaraju i udaraju; od Frensisa Skota Ficdžeralda poznatog po „hiljadu žurki bez ijednog retka“ i Foknerovih holivudskih pijanki, do (suvljeg ali ne manje patološkog) egzistencijalnog humora Vudija Alena. Ne baš svi lepi, ali svi prokleti.