režisera, scenariste i producenta DŽordža Lukasa, obavezno probajte lepinju pečenu u žaru, koje u udaljenoj galaksiji verovatno nema, ali se zato može naći u Tunisu. U prostranstvima slanih i peščanih pustinja, utisak vanzemljskih planeta iz Star Wars Univerzuma je autentičan, posebno kada uz poluloptaste peščane kućice stoje džedajski plaštovi i lajtsejberi, jedino što je čudno jeste, kada uđete u jednu od tih peščanih gradnji, nailazite na gomilu sitne dece sa majkama, koji nestrpljivo poskakuju i dobacuju bradatim ljudima sa turbanima, koji tuku hleb. Prvo oblikovanu lepinju ubace u žar od vatre, koji se nalazi u ćošku poda prostorije, malo ga obrnu na jednu pa na drugu stranu, da bi se uhvatila hrskava kora, onda ga posipaju pepelom i posle nekoliko minuta izvuku. Potom pogaču izveštano lupaju krpom, kao u filmu kad džedaj bije sith-a, sa jedne i sa druge strane, kako bi otresli pepeo. Potom hleb stave u salvetu i za neku siću prodaju lokalnim klincima, ali i onima koji nisu došli iz drugih Galaksija, ali svakako jesu iz drugih država. O veličanstvenosti ove lepinje svedoči musavost turista, pošto je punjena nečim nalik na ajvar sa dodatkom sira, a o veličanstvenosti prostora na kojima su snimani Ratovi zvezda svedoči ljudsko oko. Tamo pored sačuvane scenografije iz filma možete videti kamile, marame, jeftine ali interesantne suvenire, pustinjske ruže, ne cveće već kristalizovan, rascvetali oblik od peska, soli i kvarca nalik ruži, zbog kojih će vas ljudi umotani kao Ali Babe, samo bez razbojnika, kroz pustinju juriti na motoru. „Gud prajs 5 dinar“ za jednu od ovih kamenih cvetića koji se formiraju na dubinama do tri metra ispod slanog jezera u Tunisu. Tu je i foto sešn sa malenim, preslatkim pustinjskim lisicama, što nijedna pristalica prava životinja ne bi okarakterisala kao human čin, međutim turistički vodič lako ubedi u suprotno, a prosto je i teško odoleti a ne pomaziti nešto toliko pufnasto. I naravno, lepinja iz žara, zbog koje bi i Luk Skajvoker prešao na „Tamnu stranu“.