Više od drevne biljke

 Uostalom, možemo ga probati u hotelu ujutru pošto ga služe uz doručak. Alfonsin kaže da sveže ima veću potražnju naročito među mladima, i strancima koji dolaze u Boliviju da uživaju u koki. Lišće koke žvaću i kupci – i prodavci, tako da mu to dođe kao – kolektivno žvakanje. U Boliviji ne postoji zabrana upotrebe koke; vlasnici rudnika, graditelji i veleposednici imanja radnicima koji rade najteže poslove – svakodnevno donose sveže lišće koke. Žvakanjem iz liske se oslobađa supstanca droge koja gladnima daje osećaj sitosti, žednima 'utoli žeđ, umornima smanjuje umor – što i jeste cilj, jer bolivijski zakon još uvek ima poznatu parolu: „Yes koka, no kokain!“(koka DA, kokain NE!).

Vraćamo se na Veštičinu pijacu na kojoj se najbolje može osetiti život ljudi. Bolivijke koje dolaze iz brdskih bespuća mogu se prepoznati po tradicionalnoj odeći. Građani ih nazivaju ČOLITE, kažu da La Paz ima mnogo pijaca – i pedeset puta više čolita, koje dolaze iz najudaljenih sela.

Za turiste koji dolaze sa Zapada one izgledaju krajnje neobično. Kao rasa, Bolivijke su u najvećem slučaju niskog rasta (1,55 m) i sve su odevene 'uniformno' samo sa različitim bojama ('otrovno' jarkim). Nose kratke, šarene višeslojne suknje koje i te kako doprinose njihovoj 'četvrtastoj' figuri. Ramena obavezno zaogrću šalovima sa dugim fronclama. Na glavi nose šešir, a na leđima vuneni pončo, iz ponekog izviri dečije lice tršave kose. Žena iz La Paza umesto šala nosi (tesni) kratki žaketić, poneka je u pantalonama, a retko koja da uz 'parno odelo' nema i moderne cipele sa 'platformom'. Kratkim obilaskom stekli smo prve, ali ne i prave utiske o gradu i stanovnicima. U zvanično razgledanje La Paza idemo sutradan. „Avenida 16. jula“ nas vodi do impozantnog zdanja San Hulio, barokne palate državnog univerziteta, do Kongresne zgrade i Biblioteke…

Predsednička palata ostavlja utisak 'već viđenog' pošto je sagrađena u španskom kolonijalnom stilu; dva kočoperna čuvara koja skreću pažnju samo uniformom. Nadmeno podignute brade i 'naduvanog' grudnog koša' odeveni su u crveno-bela odela ukrašena zlatnim resama. Paseo del Prado je avenija sa cvećem, drvećem, trotoarima i klupama. Na njenom kraju se nalazi trg i crkva San Francisko. Samo u tom delu grada mogu se videti nekoliko visokih zgrada u kojima su smeštene strane banke, nadleštva, hoteli…

U La Pazu nema ni kula, ni oblakodera, ali je izuzetno bogat po broju muzeja. Muzej arheologije je veoma interesantan, ali nas je mnogo više fascinirao Muzej koke. U njemu smo videli sve faze rasta te biljke. Počevši od semenke, klice, mlade i odrasle biljke, potom žbuna sa tankim drvenastim granama – i najzad izraslog moćnog stabla sa bogatom krošnjom tamnozelenih listova… Muzej tekstila i nošnje. Zemlje ovog podneblja imaju specifičnu odeću, njen neizostavni deo su rukom pleteni džemperi, pončo-ogrtači, kape i šalovi od vune lame, ili alpake ( životinju slične lami).