Da ne sudimo prestrogo

Naslućuju se i politički obojene prozivke, „argumenti“ protiv onih koji „nisu naši“, pa tvrdnje da bi žrtava i štete bilo manje da je organizacija bila drugačija…

Sigurno je da je u poplavi tolikih razmera bilo povremeno i pogrešnih odluka i procena, ali bi trebalo imati na umu da štabovi koji su organizovani u hodu i pod pritiskom nadolazećih bujica nisu imali podršku kakva je nekad postojala u instituciji civilne zaštite i teritorijalne odbrane.

Kada je svojevremeno, na primer, vodena stihija preplavila Pomoravlje, opštinska služba za uzbunjivanje podigla je štab u četiri sata izjutra. Iz registratora na kome je pisalo „poplave“, svaki je član, prema zaduženju za koje je imenovan, dobio fasciklu sa uputstvom – tu su bile procedure kojima se prati stanje, imena i telefoni stručnjaka koji mogu da procene situaciju, operativaca koji mogu da se pozovu, direktora građevinskih, komunalnih firmi sa spiskom buldožera, rovokopača, dizalica kojima raspolažu… I ne samo u štabu. U gotovo svim iole značajnim firmama bili su referenti odbrane ili čitava odeljenja, a u njima spiskovi zaduženja, opreme koja se i u kojim uslovima iznosi, obim proizvodnje koji se organizuje… U takvim uslovima moglo je da se govori o odgovornosti ukoliko je neko ignorisao propisani postupak.

Pre nešto više od decenije, kao relikt prošlosti, ugasili smo civilnu zaštitu i teritorijalnu odbranu. Istina je da smo u redovnim uslovima bili skloni da sa dozom podsmeha govorimo o službama ili akcijama civilne zaštite, pre svega zbog ponekad prevelike agilnosti pojedinaca. Istina je i da su nove tehnologije i drugačije organizovano društvo mnoge propisane procedure tih službi učinili suvišnim. Ali, ukidajući ih, nismo pronašli savremeniju i novom poretku primereniju alternativu.

Tako se i dogodilo da se u akciji spasavanja stanovništva nađu policajci obučeni da se suočavaju sa agresivnim huliganima, gorska služba utrenirana za planinske i snežne nepogode, pa vatrogasci, čak i carinici, sportisti, volonteri. I ne bi trebalo da se to nazove greškom. Šta smo imali to smo pozvali, a ljudi su obavili lavovski deo posla.

A kada sve prođe, trebalo bi razmisliti da li je za zaštitu od nepogoda dovoljan postojeći sistem zasnovan samo na republičkom Centru za vanredne situacije ili treba koristiti dobra iskustva nekadašnje Jugoslovenske decentralizovane-centralizovane prakse, koju su inkorporirale i neke zemlje na Zapadu.