Upravo je završena humanitarna akcija Srpske mreže (čije su Dveri koordinator) kojom je prikupljena pomoć u vrednosti preko 100. 000 dolara za vrtiće i škole u Kraljevu oštećene nedavnim zemljotresom. Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Milorad Milovančević je na donatorskoj večeri kroz šalu rekao kako mu je drago što su i oni pomogli ovoj „klerofašističkoj“ organizaciji da pomogne Kraljevu. Naravno, dekan Milovančević je ovo izrekao u šali, ali i dalje ima medija i novinara (redakcije emisija „Peščanik“ i „Insajder“ medijske kuće B92) koji Dveri ozbiljno tretiraju kao klerofašističku i ekstremno desničarsku organizaciju.
Humanitarna delatnost Dveri, za koju smo 2007. godine dobili priznanje „Večernjih novosti“ za podvig godine za pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji, jeste nešto što već godinama radimo. Takve aktivnosti kao i misionarska delatnost laika u okviru Srpske pravoslavne crkve, za koju smo dobili Gramatu patrijaraha Pavla, svakako nisu osobine ekstremističke organizacije.
Međutim, ako ovo zanemarimo, potrebno je definisati šta je to po čemu se neka organizacija može odrediti kao ekstremistička. Netolerantnost prema drugačijem političkom mišljenju i stavu, propagiranje nasilja i govor mržnje prema drugom i drugačijem, radikalno negiranje postojećih institucija svakako su neke od odlika ekstremizma. Kada se govori o ekstremno desnim organizacijama, to obično znači i versku isključivost, ksenofobiju i naklonjenost antisemitizmu i fašističkim ideologijama.
Dveri su vrlo kritički opredeljene prema zapadnim silama koje i danas nastavljaju svoje kolonijalno i osvajačko ponašanje na Balkanu, ponašanje kome se Srbi već vekovima suprotstavljaju trpeći posledice satanizacije u zapadnim medijima i javnosti. U takvim okolnostima, patriotski opredeljeni i svi pristojni ljudi prirodno zauzimaju odbrambeni i naglašeno nacionalni stav u pogledu svog naroda. Tako su i Dveri vodile niz kampanja protiv posledica zapadne propagande u odnosu na srpski narod, njegovu državu, istoriju, vojsku, identitet i Crkvu. Ali nikada Dveri nisu propagirale nasilje, govor mržnje ili netoleranciju. To su morali da nam priznaju i u emisiji „Insajder“ navodeći da nikada nismo otvoreno pozivali na nasilje (samo nisu pojasnili kako to izgleda zatvoreno pozivanje na nasilje).
Naši skupovi su bili nenasilni čak i onda kada su se odvijali u izuzetno naelektrisanoj atmosferi društvene sukobljenosti, kakvi su bili skup protiv otimanja Kosova i Metohije održan pred slovenačkom ambasadom u Beogradu ili nedavna Porodična šetnja protiv gej parade. Dvadeset hiljada demonstranata u šetnji, izrazito antirežimski raspoloženih, nisu napravili nijedan incident, nije razbijen nijedan prozor, nije bilo nijednog čina nasilja i rušenja.
Ako bi nam zamerili versku isključivost i ksenofobiju, morali bi da objasne kako to da organizacija koja je vrlo kritički nastrojena prema Vatikanu i njegovoj ulozi u istoriji srpskog naroda, prihvata iskustva katoličkih socijalnih akcija u oblasti borbe protiv tzv. kulture smrti savremene evroatlantske civilizacije (abortusi, narkomanija, pornografija, eutanazija…), i da tzv. prolajf pokret jedini primeni u pravoslavnom društvu i javnosti u Srbiji. U tom pravcu bili smo organizacija koja je na svojoj čuvenoj tribini na Mašincu četvrtkom okupila predstavnike svih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji. Tom pozivu odazvali su se, pored vladike Atanasija Rakite (SPC) i nadbiskup Hočevar, reis-ul-ulema Srbije Zilkić i rabin Isak Asijel. O kakvoj onda ksenofobiji i verskoj isključivosti mogu da govore oni koji tu etiketu lepe Dverima?
S druge strane, ako nam zameraju desni ekstremizam, kako onda objašnjavaju dobru saradnju sa rabinom Isakom Asijelom koji je sa Dverima učestvovao na pres-konferenciji povodom promocije broja našeg časopisa posvećenog antifašizmu.
Dveri su organizacija koja je izdala broj o srpskom antifašizmu u nameri da dokaže da je antifašizam bitan temelj našeg nacionalnog identiteta. I do danas nismo doživeli nijednu ozbiljnu naučnu analizu tog izdanja od strane tzv. „drugosrbijanske“ javnosti koja nas olako naziva fašistima. Takođe, naš stav je i da je bilo kakav oblik antisemitizma potpuno stran istinskom srpskom identitetu što smo nizom naših javnih istupa dokazali, a u budućim izdanjima časopisa ćemo i potvrditi. O kakvom onda desnom ekstremizmu Dveri može da se govori?
Najzad, često su nam zamerali netolerantnost prema gej populaciji, ali je istina da smo sve naše akcije protiv gej parade uvek osmišljavali tako da one ne budu homofobične i da ne budu upućene protiv ljudi homoseksualnog opredeljenja. Uvek smo otvoreno potvrđivali pravoslavni stav prema homoseksualnosti, ali smo isticali da je to naše privatno opredeljenje i da to nikako ne može biti razlog društvene akcije koju smo vodili u borbi protiv agresivne propagande homoseksualizma koja se kroz zvanične institucije i medije danas vodi. Zahvaljujući našem promišljanju na ovu temu mnoge društvene grupe i organizacije, pa čak i mnoge opozicione stranke, najzad su uspele da svoj stav protiv gej parade i agresivne propagande homoseksualizma artikulišu tako da on bude nenasilan i civilno prihvatljiv. Koliko smo u pravu i koliko je naše upozoravanje na netoleranciju i totalitarnost promotera ideologije homoseksualizma tačno najbolje je pokazao skorašnji javni nastup Jelene Karleuše na RTV B92. Pevačica je tom prilikom pokazala školski primer ideološke i totalitarne bahatosti kakvu ideolozi homoseksualizma i promoteri homoseksualnosti kojima ona pripada pokazuju prema ljudima homoseksualnog opredeljenja. Naime, na vrlo neumestan način ona je zahtevala od Jovana Ćirilova da se javno izjasni u pogledu svoje seksualnosti i solidarnosti sa LGBT organizacijama i aktivistima. Ovde treba dodati da je jedna od naših velikih kulturoloških pobeda i to što je u istoj emisiji („Utisak nedelje“ Olje Bećković) javnost Srbije mogla da uoči kako je stavove Dveri zastupao Boško Ćirković Škabo (rep grupa Beogradski sindikat), dok je stavove LDP-a i LBGT organizacija zastupala Jelena Karleuša (turbo-folk pevačica). Ima li boljeg dokaza da su naše ideje savremene, urbane i prijemčive onom delu omladine koja je donedavno slovila za pristalice „drugosrbijanaca“.
Celu deceniju Dveri deluju izrazito antirežimski i antievroatlantski. Međutim, nikada nismo delovali tako da urušavamo institucije društva i države. Tako je i naša kritika strančarenja i partitokratskih oligarhija uvek išla uz ogradu da to ne znači da smo protiv institucija parlamentarne demokratije kao civilizacijske tekovine. Takođe, ma šta mnogi od naših ljudi intimno mislili o mnogobrojnim podelama u SPC, nikada nismo svojim javnim istupima otvarali tu temu ostavljajući zvaničnim ustanovama SPC da rešavaju svoje probleme. Naša bučna tišina u ovom pogledu je bila najbolja poruka svim učesnicima raznoraznih sukoba unutar SPC. Može li se to nazvati ekstremizmom?
Zbog svega navedenog, krajnje je vreme da se prestane sa neodgovornim etiketiranjem naše organizacije i da se otvori prostor za novi društveni dijalog i novi dogovor sa narodom.
I na kraju, ili možda na novom početku, Dveri su deo buduće Srbije.
Autor je iz redakcije časopisa Dveri srpske
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
