I ja sam racionalista, „ali“…

Reakcija Irene Ristić na moj članak o Uskrsu je zanimljiva sa više tačaka gledišta. Naime, tokom celog teksta ona navodi kako je nešto što sam ja rekao „tačno“, pa se odmah potom nadovezuje jednim „ali…“, u kojem se izdvajaju besmislene beznačajnosti. „Slučajnost ili ne, ali Platonov rođendan slavljen je istog dana kad i rođendan mitskog boga Apolona. Dakle, i progresivni polaznici Akademije su očito imali svog boga,“ navodi Ristićeva, otkrivajući rupu na antičkoj saksiji. Međutim – kakve veze ovo ima sa mojim tekstom? I Pitagora je imao svoj sopstveni kult, mističan poput najmističnijih palitelja tamjana danas. Pa šta? Sve što je iole vredelo u Antičkoj Grčkoj, uništeno je hrišćanstvom, pa i sve što nije vredelo. Zašto se autorka koncentriše na nešto što nema veze sa mojim tekstom? Da se pretpostaviti da je zato što ipak nema šta da kaže. Dalje, Ristićeva navodi „umetnička dela Renesanse“ i njihove hrišćanske elemente. Pa, naravno da su imali elemente hrišćanstva! Kakve veze umetnost ima sa epistemološkim momentima razvoja nauke i činjenicama? Hrišćanstvo, nadalje, ima „afirmativan“ stav prema plodnosti samo ukoliko se, eto, vernici „množe“, kote poput štakora (ne, Ristićeva nije obratila ni najmanju pažnju na ovaj groteskni hrišćanski stav) a zarad religije same. Lako je kritikovati kada okreneš jedan deo teksta naglavačke, a drugi ne uspeš da shvatiš ni ponajmanje. Šta ono reče „nemački fizičar“…Crni Ajnštajne, ko te sve uzima u usta danas.

Autorka samu sebe vidi među „racionalistima“. A onda, klasična reakcija, ona koja je dosadila i Dokinsu i ljudima (ups!): „Druga je stvar kada racionalisti misle da drugima treba da govore šta da slave, a šta da ne slave, u šta da veruju, a u šta da ne veruju. Tada već postaju racionalisti-talibani, koji se ni po čemu ne razlikuju od religijskih talibana“. Ovo je toliko staro i dosadno da mi je skoro muka da komentarišem. Kako reče Stiven Dž. Fraj iz Futurame, po džilioniti put, religija je ta koja tura svoje vrednosti i svoje proslave, ateisti su ti koji nude opcije. I dok religija svoje tera li tera bez ikakvih argumenata, ateistima su argumenti uvek tu. Ja nikoga ni na šta nisam hteo da prisilim, niti sam pokušavao, niti je izgledalo da jesam.

Pogledajmo stvar sa malo udaljenije tačke gledišta. Naime, u čitavom Uskršnjem dodatku je bilo nebrojeno članaka tipičnog „pro-Usrks“ usmerenja, međutim, Ristićeva je baš moj našla da kritikuje. I to poprilično neuspešno. Vidi se iz aviona da je pokušala da ga iskrivi što je moguće više, kako bi makar nešto uspela da iskritikuje. A sebe smatra „racionalistom“. Nije našla za shodno da kritikuje onolike besmislice u intervjuu sa Irinejom, ali ne valja joj članak stanovitog Srđana!

Pitao bih, stoga, autorku, samo jednu stvar – ko joj je naručio članak? Neka ga sledeći put napiše i potpiše sâm. Jer ovako je sramota.