Dugogodišnji direktor Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Slavenko Terzić novi je ambasador Srbije u Rusiji. Posle „seče ambasadora“ prema odluci Vlade Srbije, Terzić dužnost preuzima od Jelice Kurjak. Kao istoričar Terzić se u svojim radovima najviše bavio položajem Srba u XIX veku, istorijom Balkana i uticajem velikih sila na prilike na poluostrvu. Magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom „Srbija i Grčka od 1878. do 1897“, a doktorirao sa tezom „Srbija i Grčka u drugoj polovini XIX veka“.
Terzić je član više odbora SANU (gde radi od 1974), kao i upravnog odbora Istorijskog instituta. Od 2001. do 2005. bio je predsednik Srpske književne zadruge. Član je Senata Republike Srpske od 1996. Rođen je 1949. u Pandurici kod Pljevalja. Gimnaziju je pohađao u Goraždu i Pljevljima. Kao profesor radio je u školama u Alibunaru i Kovačici. Govori ruski, nemački i grčki, a koristi se bugarskim i engleskim.
„Istorija je nauka bez gneva i pristrasnosti, ali je i istoričar živ čovek“, rekao je Terzić gostujući 2008. na TV Košava kada ga je voditeljka Ivana Žigon zamolila da iz istorije odnosa Srbije i Rusije posebno izdvoji primere ljubavi dva naroda. Tada je rekao i da je „Rusija jedina velika sila koja je dosledno podržavala borbu Srba za oslobođenje i ujedinjenje“. Kao svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću, Terzić je rekao, ne samo u istorijskom kontekstu, da „albanski politički lideri pod uticajem velikih sila, uglavnom, imaju ambiciju da stvore veliku albansku državu i time ugrožavaju, praktično, sve susedne države i narode“, i da za to ima bezbroj dokaza.
Na skupu podrške Vojislavu Šešelju „Šest godina haške tamnice“ 2009. Terzić je rekao da je „obustavljanje procesa i puštanje (Šešelja) na slobodu jedini pravi izlaz iz haškog bespuća“. Citirao je tom prilikom i navode da su ideju za osnivanje Tribunala dali Klaus Kinkel i Madlen Olbrajt. Legendarna je priča kako je SANU, baš preko Terzića, Šešelju krajem 90-ih dodelila sertifikat da je Srbin. To je vođi SRS bilo potrebno da „zlobnicima“, poput kuma mu Vuka Draškovića, koji su insinuirali da je Hrvat, začepi usta. Još 2001, pet godina pre nego što će se razdvojiti Crna Gora i Srbija, Terzić zaključuje da „umesto one po hrabrosti, junaštvu, obilićevskom duhu i viteštvu prepoznatljive Crne Gore… niču Montenegrini, Dukljani i Crveni Hrvati“, čiji obrazovni i ukupni društveni program piše Džordž Soros.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
