„Meni je za koji dan pedeseti rođendan. Ljudi svašta čine u tim godinama, mahom ludorije. Da li je ovaj dramatičan preokret u mom životu takva jedna ludost srednjih godina“ zapitao se ovih dana javno na svojoj Fejsbuk stranici istoričar i publicista Predrag Marković, nastojeći da sebi i drugima objasni zbog čega je postao član i potpredsednik SPS, kako kaže, moćne organizacije koja može da umreži misleće ljude širom Srbije. Ne krije da je za njegov dolazak u SPS, gde će se baviti ideologijom, kriv niko drugi do lider socijalista, koji je svoj neskriveni talent za ubeđivanje svetskih moćnika primenio i na njemu.
Bavljenje ideologijom mu sigurno neće pasti teško, jer će mu u tome pomoći iskustvo i poznavanje nekih drugih ideologija, stranaka čiji je bio član. Do prošle godine Marković je bio član DS, a onda je suočen sa izborom između Bojana Pajtića i Dragana Đilasa izabrao treću opciju – Pokret „Dosta je bilo“. Opredeljujući se za tu opciju, on je objasnio da mu se sviđa Saša Radulović zato što liči na Taličnog Toma, koji je bio junak njegovog detinjstva. „On je usamljeni borac za pravdu i to mi se kod njega najviše sviđa. Verujem u ljude koji su se ostvarili u životu pre nego što su ušli u politiku, ali ne i ljudima kojima je politika prvo radno mesto“, objasnio je Marković.
I tada, ali i sada ulaskom u SPS, nastojao je da objasni da u politiku ne ulazi iz koristi, jer ima udoban i ostvaren život, zaokruženu karijeru, materijalnu obezbeđenost. Međutim, prema njegovim rečima, nezavisnost i ugled moraju se ponekad žrtvovati, ili makar isprljati, u pesku političke arene. „Politika je, verovatno, kao tamni vilajet iz bajke. Ko uđe, kaje se, ko ne uđe, isto se kaje. Možemo da ostanemo napolju, i da pljuckamo po politici i političarima ili da u odsudnom času nešto pokušamo.“
Iako prisutan u javnosti niz godina, Marković je upamćen kao pobednik najpoznatijeg kviza „Kviskoteka“. A bio je i najmlađi student Beogradskog univerziteta koji je fakultet upisao sa 15 godina, a diplomirao istoriju sa 21 godinom. U tridesetoj je postao doktor istorijskih nauka, objavio je nekoliko naučnih knjiga i napisao ili preveo stotinak stručnih tekstova iz društvene istorije, istorije kulture i medija (na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku). Usavršavao se u Londonu, Berlinu i Budimpešti, a danas je naučni savetnik u beogradskom Institutu za savremenu istoriju i profesor je na nekoliko fakulteta.
Bio je član Saveta za brendiranje Srbije, član Upravnog odbora RTS-a, v. d. predsednika Upravnog odbora Muzeja istorije Srbije i član Komisije za odlikovanja, na čiji je predlog Legiji i drugim osuđenim zločincima iz JSO oduzeto ordenje, koje im je dodeljeno pod Miloševićevim režimom. Rođen je u Beogradu 1965. godine, oženjen je i ima dvoje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
