U listu Danas od 22. jula 2014. objavljen je članak „Krik prošlosti“, u kojem sportski novinar Milojko Pantić navodi da sam premijeru Vučiću, povodom njegove izjave da fudbalske klubove Crvenu zvezdu i Partizan treba odmah privatizovati, lično u vidu javnog saopštenja, kao predsednik pravne komisije Crvene zvezde, uputio odgovor sledeće sadržine: „Ne može se privatizovati nešto što je već privatizovano.
Država bi morala da nacionalizuje Crvenu zvezdu da bi je privatizovala, jer ona je udruženje građana, a to je formalno-pravno već privatno, jer pripada njenim članovima.“
Pošto mi je mandat predsednika Pravne komisije u Crvenoj zvezdi prestao pre nego što je Aleksandar Vučić postao član a potom i predsednik Vlade, nisam mogao, i da sam hteo, da mu se u ime kluba lično obratim javnim saopštenjem. To je Pantić naprosto izmislio. U citiranom iskazu nisu moje doslovne reči pa su navodnici bili nepotrebni. Ali, on sadrži stavove koje je Upravni odbor kluba, na predlog radne grupe čiji sam bio član, usvojio 1. juna 2010. godine. Nevolja je samo u tome što ih Milojko Pantić, u nemoći da ih razume, izvrgava ruglu, vezujući ih za prošla „komunistička“ vremena.
Fudbalski klubovi su bili i ostali (osim u dva slučaja) sportska udruženja građana sa statusom građansko-pravnih lica. Bili su, jer je to predviđeno članom 53 Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana iz 1982. godine. Ostali su, jer to predviđa član 4 stav 2 važećeg zakona iz 2009. godine. Pravna lica sa tim statusom sticala su sredstva, odnosno imovinu u građanskoj svojini, a pošto ona nije bila ni društvena, ni državna, ni zadružna, FK Crvena zvezda i SD Partizan su još u „komunističkom vremenu“ postali, kao udruženja građana, zemljišnoknjižni vlasnici stadiona i sportskih objekata. Ali, ne i zemljišta na kojima su ti objekti sagrađeni, jer je ono bilo i još uvek ostalo u društvenoj, odnosno državnoj svojini, sa pravom trajnog korišćenja u korist klubova.
Pošto se stadioni i drugi sportski objekti već nalaze u privatnoj svojini, oni, bez obzira šta o tome Milojko Pantić misli, ne mogu biti predmet privatizacije. Privatizovati se može samo ono što još uvek nije privatizovano, a to je sportsko zemljište. Budući da važeći Zakon o sportu nije precizno odredio predmet privatizacije, ima li šta prirodnije od upozorenja da bi privatizaciji stadiona i drugih sportskih objekata morala da prethodi njihova nacionalizacija, tim pre što važeći Ustav nju ne dopušta. Sve to, naravno, ne znači da do privatizacije u sportu ne može doći.
Ali, potrebno je da sportska udruženja građana prethodno postanu privredna društva. Do toga može doći samo na osnovu slobodne volje članova udruženja, koju, po članu 21 Zakona o udruženjima, mogu izraziti neposredno ili preko izabranih predstavnika u organima udruženja. To je smisao iskaza da Crvena zvezda, kao sportsko udruženje, pripada „njenim članovima“, koji je Milojko, poput malog Đokice, shvatio kao da su članovi kluba već postali njegovi vlasnici. A da oni to ne mogu biti proizlazi iz člana 41 stav 2 važećeg Zakona o udruženjima, koji glasi: „Imovina udruženja ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.“
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
