Osnov i temelj celokupnog vaspitanja postavlja se u porodici. Porodica je slika i ogledalo vaspitanja mladih. Nažalost, danas su mnoge porodice u krizi, disfunkcionalne, roditelji se bore za egzistenciju, za karijeru i nemaju dovoljno vremena za svoju decu i njihovo vaspitanje.
Dakle, nedostaje međusobno poverenje i komunikacija kako između roditelja i dece tako i između učenika i nastavnika, a oni su osnovni uslovi za uspešno vaspitno delovanje.
Kod mladih se u poslednje vreme sve više ispoljava destruktivno ponašanje, razne vrste agresije, tuče sa težim fizičkim povredama, vršnjačko zlostavljanje je u porastu. Sve je više sukoba sa nastavnicima. Kod učenika se sve više pojavljuju emocionalni i socijalni poremećaji, nervoza i anksioznost, porodični i drugi problemi, koji su uglavnom posledice naglih i burnih društvenih promena koje se zbivaju kod nas i oko nas.
Današnja omladina je pod velikim pritiskom i izazovima raznih negativnih uticaja koji ih svakodnevno zapljuskuju. Pogledajmo samo razne rijalitije, koji im postaju učitelji i uzori u vaspitanju. A oni im samo nude sve najgore, svađu, agresiju, nemoral… Kao takve bi ih trebalo hitno zabraniti. Svakodnevni su negativni primeri mladih.
Težnje, zahtevi starijih i društva da se kontrolišu, da budu poslušni, samokritični i odgovorni doživljavaju kao „smaranje“ i pritisak. Dezangažovane i disfunkcionalne porodice, nepovoljni egzistencijalni uslovi i devalvirani etički i vrednosni standardi, veoma rano okreću jedan broj mladih ka negativnim društvenim grupama i razvijaju socijalno nepoželjno ponašanje. Roditelji se bore sa svojim svakodnevnim problemima i zato se sve manje mogu baviti vaspitanjem svoje dece, a sve više to očekuju od škole, koja se takođe bori sa svojim problemima u kojima se i sama nalazi.
Društvo mladima malo nudi, a ono što i nudi, sport, zabavu, kulturne sadržaje, za mnoge je nedostižno. Zato se može očekivati sve više vaspitnih problema kod mladih u sadašnjem i u narednom periodu. Nastavno osoblje nije dovoljno motivisano za svoj rad pa je teško očekivati njihovo maksimalno angažovanje na rešavanju teških i sve težih vaspitnih problema kod učenika. Veliki broj nastavnika nije dovoljno ni osposobljen da na adekvatan način rešava vaspitne probleme. Oni koji su motivisani nemaju dovoljno vremena da se bave vaspitanjem jer ih Nastavni plan i program obavezuje da moraju da obrade obrazovne sadržaje iz obimnih nastavnih predmeta.
Činjenica je da je rad na vaspitanju iz godine u godinu sve teži i složeniji. Tako se pred prosvetne radnike, roditelje, društvo i sve one koji se bave vaspitanjem stavljaju sve veći, složeniji vaspitni ciljevi i zadaci. Pored svega toga i upravo zbog toga mora se maksimalna briga posvetiti mladima, njihovim problemima i njihovom vaspitanju, jer na velike i burne promene u našem društvu niko nije imun, pa ni mladi. Na mladima svet ostaje, ali na mladima koji će biti zdravi, sposobni i kreativni da taj svet menjaju.
Kako pomoći mladima? Lični primer je najbolji učitelj, jer mnogo više govore dela, a ne reči. Ali nažalost pozitivnih primera je malo, posebno u sredstvima javnog informisanja. U školi treba jasno definisati šta se sve podrazumeva pod vladanjem i realno ga ocenjivati. Treba jasno definisati ne samo prava učenika, već i njihove obaveze i pravila ponašanja, i njih se pridržavati. Roditelji i nastavnici moraju biti saradnici u vaspitnom delovanju. Nastavnici i učenici moraju uzajamno da se uvažavaju i poštuju i da imaju međusobno poverenje.
Mladima treba omogućiti da se dokažu na pozitivnom i kreativnom planu u školi i van škole. Ponuditi im što više sportskih, kulturnih, zabavnih i drugih sadržaja, po simboličnim cenama i besplatno. Ne zaboravimo da dokolica stvara najviše problema. Roditelji maloletne dece treba da znaju svakog trenutka gde su njihova deca, sa kime se druže i čime se bave, šta gledaju na televiziji, kako koriste računar, internet, mobilni telefon.
Treba zabraniti emitovanje TV emisija koje nose oznaku preko 18 godina, pre 23 časa. Nikad ne treba olako shvatiti dečije probleme, oni su signal za pomoć. Negativno ponašanje treba sprečavati i adekvatnim vaspitno-disciplinskim merama. Treba što više isticati pozitivne i humane primere kao uzore mladima u sredstvima javnog informisanja. Briga mladih i briga za mlade su brige nad brigama svakog društva koje računa na budućnost. A društvo na budućnost ne može da računa ako nema mlade autentičnih vrednosnih orijentacija.
* Autor je specijalista pedagogije iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
