Kompozicija opozicije u Srbiji

Ovaj tekst je doprinos težnji ka stvaranju relativne političke ravnoteže, prave političke konkurencije u današnjoj Srbiji. Radi društvenog napretka, radi uklanjanja opasnosti od puke arbitrarnosti i diskrecionarnosti razobručenih moćnika, od monopola vlasti i istine. Stoga je pored ostalog neophodno prekomponovanje i konsolidacija opozicije. Zanimljivu, korisnu i neizvesnu utakmicu mogu da igraju samo timovi bar približno uporedive snage. U tom cilju:

1. Preispitati sadašnje liderske pozicije u pojedinim opozicionim strankama, posebno u DS-u, URS-u i LDP-u. Jer, autoritarnost upravljanja svakom strankom podloga je za potencijalno autoritarno vođenje države.

2. Ne osporavati bez jakih argumenata dostignuća vladajuće garniture; prioritetno je nastojati da se ona dobrano nadmaše i umnože.

3. Javna „kataloška“ ispovest o sopstvenim greškama u prethodnom periodu, uz koncipiranje političkog programa u atraktivnom odabiru tačaka; uložiti napor da se obelodane i odstrane lažljivci, prevrtljivci, prevaranti i mitomani.

4. Sramotno je i besplodno opoziciono udvaranje g. Vučiću, san o tzv. velikoj koaliciji sa SNS. Hipotetički, bila bi to privremena veštačka tvorevina koja bi još više snizila rejting unekoliko već zalutale DS. Ona bi time svesno rizikovala gubljenje osetnog parčeta identiteta i integriteta – umanjenja podrške ionako okrnjenih pristalica i simpatizera – radi eventualnog dobijanja mrvica „rezervne“ vlasti. Posle priznate i dokazane greške „istorijskog pomirenja“ DS sa SPS-om, zamišljena kohabitacija sa SNS-om biće kudikamo pogubnija: mirenje sa vlastitom nemoći i unapred pristajanje na satelitsku ulogu u političkom životu. To je put ka daljem slabljenju, štaviše cepanju DS na oportunističku i originernu struju, na pragu njihovog zaokruženog partijskog osamostaljivanja.

Nasuprot, kudikamo je zdravije postizanje početnog političkog dogovora između iole srodnih stranaka u svrhu stvaranja nekakvog, makar i labavog opozicionog političkog saveza: DS, LDP-a, URS-a, LSDV, partija manjina, kao i novih političkih grupacija g. Živkovića i g. Petrovića, u prvome redu; takođe, pokušaj razgovora sa DSS-om i SPO-om radi utvrđivanja pojedinih strateških načela razvoja Srbije. Razmena mišljenja sa pojedinim umerenim pripadnicima vladajuće koalicije, kao što su g. Ljajić i g. Ilić, može da bude i te kako probitačna. A i pojedini marginalizovani, a nezadovoljni delovi SPS mogu da budu zainteresovani za promenu partnera!? Sve u svemu, možda nije utopija bez odlaganja krenuti u smeru formiranja jednog opozicionog bloka na republičkom nivou – primerice Bloka demokratske istine (BDI) čiji bi koordinator bio recimo g. Bojan Pajtić. Njegova energija, obrazovanje, uglađenost i takt, zrelost i trezvenost, politički profil i dosadašnji angažman, a posebno upravljačko iskustvo u Vojvodini izgledaju pogodni za uzorno usklađivanje i motivisanje odnosne alternativne stranačke mreže. Dakle, BDI, kao ambiciozna i razuđena opoziciona snaga – sa okvirnim utanačenim jedinstvenim ciljevima i principima i načinima delovanja – dovela bi do uspostavljanja jasnog takmičarskog političkog bipolarizma u Srbiji; bez ostrašćenosti i govora mržnje. U cilju blagostanja građana, pooštravanja kontrole i odgovornosti vlasti.

5. Pretežno ekspertska vlada u senci, sastavljena od nekompromitovanih i spretnih ljudi od poverenja, bila bi nosilac konkurentnih razvojnih programa u različitim oblastima. Oni bi bili ponuđeni javnosti. Analitički, obrazloženo, rafinirano i konkretno. Sa dve uporišne tačke: znanje i istina. Važna je i realna skica promena Ustava Srbije, kao prvi korak korenitog ustavnog preobražaja.

6. Neizostavna je i saradnja sa SANU, sa nevladinim organizacijama i građanskim pokretima, sa radničkim sindikatima, a posebno sa umnogome razočaranim i pasiviziranim intelektualnim slojem. Nasušna je akcija oživljavanja tog delikatnog, sujetnog a nevelikog krema biračkog tela, brižljivo i razložno „prethodno bojenje“ potencijalnih belih glasačkih listića, glasova umornih, slabo zainteresovanih ili/i razočaranih građana – onih koji neretko mogu da bude onaj presudni jezičak na izbornoj vagi.

7. Bez ozbiljne medijske aktivnosti nema razmaha svežih tema i ideja. Umesto besmislenog glumatanja tobože zabrinutih lica, posvađanih u lošoj predstavi. Opozicionom bloku je primeren visoko stručan menadžment marketinga. Praćen prozračnim sponzorstvom bogatih, regularno i legalno.

8. Onaj ko vlada ili će vladati Srbijom mora da ima trostruki legitimitet: 1) izbora na položaje; 2) pokoravanja vladavini prava i institucija, osobito poštovanja ljudskih prava i harmonizovanih pravednih procedura; 3) ukupnih rezultata svoga vladanja, odnosno doslednog i fer opozicionog delovanja i ponuđenih projekata. Praznina nastala delimičnim padom miloševićevštine nije još uvek ni blizu istinski demokratski popunjena. Najpre treba da se definitivno uklone ostaci ruševine. Tako nešto mora da bude zadatak i zahvat jedne prolećno probuđene Srbije i njenih osvešćenih građana, a ne Evropske unije. Bez toga, Srbijica će ostati primitivna bestragija, tragikomična samoizdata zabluda poniženih, prebolan poraz svih nas.