U beogradskom novinarstvu ime Filipa Švarma pojavilo se početkom devedesetih, u vreme kada je nedeljnik Vreme za određeni krug javnog mnjenja bio jedinstvena antimiloševićevska medijska institucija.
Švarmovi tekstovi – detaljne i produbljene informacije o ratnim zbivanjima, uključujući izvore sa terena, činjenice o oružju, recimo onome iz koga su ispaljene granate na Markale, ili kasnije rekonstrukcija ubistva Radovana Stojičića Bažde ili Pavla Bulatovića, bili su kako uzor mlađim novinarima, tako i gotovo jedino objektivno što se u njuzmagazinskoj formi dalo pročitati o tim teškim temama.
Većina, čak i njegovih bliskih poznanika, nije znala da je Filip Švarm samo pseudonim, te da je pravo ime autora Damir Kalember. Ni u pisanoj formi, a ni kasnije, kada je postao i televizijski poznat analitičar, nije odustao od zapadne ijekavske varijante jezika kojim se govori u njegovoj rodnoj Lici. Studirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Iz zagrebačkih dana veže ga prijateljstvo sa kolumnistom Teofilom Pančićem, ali i početak novinarske karijere u bivšoj Jugoslaviji, u popularnom nedeljniku Danas.
U beogradskom Vremenu odgovorni urednik je od 1998. i dobitnik je nagrade za istraživačke novinarstvo „Jug Grizelj“. Filmsku karijeru Švarm je počeo dokumentarnim serijalom „Jedinica“ o Crvenim beretkama na B92, koji je dosegao televizijsku popularnost „Insajdera“. Sledio je „Pad Krajine“ na RTS-u. Mnogi su mu u mejnstrimu zamerili na sledećem ostvarenju „o medijskoj pripremi“ atentata na Zorana Đinđića, ali sem podeljenih kritika, u javnu upotrebu je za celu jednu sferu fenomena ušao baš taj izraz – „medijska priprema“. Oprobao se i u igranoj formi, bio je saradnik na scenariju filma „Ustanička ulica“, u kome je Rade Šerbedžija nezaboravno odigrao tužioca za ratne zločine, a Bekim Fehmiu Krajišnika.
Prvi put se sada bavi istorijom u igrano-dokumentarnom filmu o srpskom vojniku u prvoj godini Prvog svetskog rata „Heroj 1914“. Na novinarskoj projekciji u bivšoj Kinoteci, iako film traje oko 145 minuta, nametnuo se utisak da je Švarmu uspelo isto što i piscu Dejanu Stojiljkoviću sa romanom „Duge noći i crne zastave“ – da srpsku epiku prevede na univerzalni jezik zapadne kulture. Delom, i zahvaljujući i specijalnim efektima, kojima su Švarmov film „pomogli“ prijatelji, koji to profesionalno rade u američkim studijima. Umesto bulajićevskog kolektivnog stradanja, gledalac će se sve vreme pitati hoće li glavni junak „preživeti“ do kraja filma, svedočanstva o ratu, u kome je svaki treći muškarac u Srbiji poginuo. Filip Švarm je rođen 1966. godine, oženjen je i ima ćerku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
