Odlazeća poverenica

Prema Zakonu, parlament mora najkasnije tri meseca nakon isteka mandata Petrušićeve da izabere novog poverenika ili poverenicu, a to je u ovom slučaju 5. avgust. U dopisu koji je uputila parlamentu piše da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najmlađe nezavisno telo, čiji su rad svi relevantni domaći i međunarodni faktori ocenili kao vrlo važan u borbi protiv diskriminacije. S obzirom na to, piše dalje, da je država Srbija rešena da se bori protiv diskriminacije, važno je da se na vreme preduzmu mere za izbor poverenika kako ne bi došlo do blokade te institucije.

Pre samo mesec dana Petrušićeva je bila u žiži javnosti kada se na njen predlog ministar spoljnih poslova i lider socijalista Ivica Dačića javno izvinio za svoju raniju diskriminatorsku izjavu. Dačić je, naime, prošle godine izjavio da po njegovom mišljenju nije normalno, ni prirodno biti homoseksualac. Poverenica je istakla da su njegovi stavovi „uznemirujući i ponižavajući“ i da se njima vređa dostojanstvo osoba istopolne seksualne orijentacije, te je uputila preporuku Dačiću da delegaciju Labrisa pozove na sastanak. I pre četiri godine poverenica za zaštitu ravnopravnosti naložila je mitropolitu SPC Amfilohiju Radoviću da se javno izvini učesnicima beogradske Parade ponosa zbog reči koje je tom prilikom izgovorio.

Nevena Petrušić rođena je 1958. u Pirotu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Nišu, gde je odbranila i magistarsku tezu i doktorsku disertaciju. Na niškom Pravnom fakultetu radi od 1982, a za redovnu profesorku za užu građansko-pravnu naučnu oblast izabrana je 2006. godine. Na mesto poverenice za zaštitu ravnopravnosti izabrala ju je Skupština Srbije 2010, sa mesta dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Na tu funkciju predložila ju je poslanička grupa Za evropsku Srbiju, odnosno Demokratska stranka.

Prilikom izbora za poverenicu Petrušićeva je rekla da se 30 godina bavi pravom, da je nova pozicija izazov i da će „sve svoje kapacitete i znanje staviti u funkciju izgradnje te institucije“. Naglasila je da je dugogodišnji aktivista u nevladinom sektoru na zaštiti prava nacionalnih manjina i osetljivih grupa među kojima i LGBT, i „da su posledice diskriminacije iste bez obzira na oblik diskriminacije“. Objavila je više udžbenika, monografija, praktikuma, članaka, a tokom svoje profesionalne karijere boravila je na stručnom usavršavanju u više evropskih zemalja i SAD.