Ravna gora

Jer, nije problem u osnovi te ideje o istorijskom primirju, koliko u njenom ostvarenju i tajmingu, mada je taj tajming u foto-finišu mogao biti i još delikatniji. Da je sudija Trešnjev pročitao presudu sedam dana ranije, obeležavanje na Ravnoj gori 9. maja moglo je da poprimi oblik neviđenog hepeninga – sa obavezno tematikom pobede i kontrapobede, imajući u vidu paradni spektakl na Crvenom trgu.

To što je ovaj vid materijalizacije podvojenosti sprske politike i istorije izbegnut, i što su čak i najtvrđi ravnogorci rekli u četvrtak, kada je u Palati pravde sudija Trešnjev pročitao presudu, da se ne priprema proslava na Ravnoj gori, šizofrenu poziciju srpskog političkog bića ne čini manje opasnom. Jer, koliko je presuda pročitana, tako je dovedena u vezu sa aktuelnim stvaranjem „Velike Albanije“ na dnevno-političkom terenu, vazda prisutnim ocenama hrvatskih antifašitsta kako su četiništvo i ustaštvo uvek išli ruku pod ruku, te stavom sandžačke SDA da je reč o „legalizaciji svih zločina počinjenih nad bošnjačkim narodom“, što znači da u tom ključu, u budućnosti može biti rehabilitovan i Mladić.

Podvojenost partizani-četnici je brižljivo gajena decenijama i nadzirana i razvijana sa gotovo perveznim uživanjem. Agenti komunističkih službi bezbednosti nisu ni krili da su se u četničke i građanske krugove infiltrirali sa žarom transformacije doktora Hajda u mister Džekila. Tamna i svetla strana, bora dobra protiv zla u kojoj se politički protivnik demonizuje i izopštava iz civilizacije međutim, kada se istrgne iz istorijskog konteksta i primeni na realnu situaciju u 21. veku, može da donese samo teške i negativne posledice. Uostalom, gotovo svaki  komentar po usijanim društvenim mrežama pominje „dedu četnika“ ili „dedu partizana“, što je opipljivo svedočanstvo da je partizansko-četnička dihotomija identitsko pitanje. I da su u dubitni tog pitanja tek finese,  tumačenja da nije reč o reviziji Mihailovićeve odgovornosti za zločine, nego o prekom postupku po kome je streljan. Kao i prognoze koliko će glasova otići Nikoliću ako ponovo bude predsednički kandidat, koliko Šešeljevim radikalima, a koliko Draškoviću, i naravno, suprotno, Dačiću. To su naravno tumačenja na duže staze, a kratkoročno se svode na zaklučak kako balansiranje i Brisel i Moskva, i Kosovo i EU, i Draža i Tito, i Vašington i ombudsman, lepo uspeva u držanju rejtinga. I izvesno, samo u tome.