Mlađan Dinkić je napunio 50 godina. Malo je ljudi koji su svojim delom zaslužili da ih tako banalan, lični životni događaj, bez ikakvog javnog značaja, dovede na stranice ovog lista i još manje, u redove ove rubrike.
Čovek o kojem svi sve znamo proveo je 14 od tih 50 godina u našim životima. Od trenutka kada je 2000, sa samo 35 godina postao guverner Narodne banke Jugoslavije, do marta ove godine kada je njegova poslednja partija, Ujedinjeni regioni Srbije, ispala iz parlamenta, osvojivši samo tri odsto glasova. Dinkić je podneo ostavku i (za sada) napustio politiku. U međuvremenu, uradio je mnogo toga. Srbiji. I dobrog i lošeg i skoro uvek kontroverznog.
Političari, a naročito nepopularni, pa i omraženi, kakav je Dinkić često bio, vole da kažu da će im suditi istorija, uz potajnu nadu da će taj sud biti blaži od onog koji su im izrekli građani. Ovih dana, a to je drugi razlog što o njemu sada pišemo, Mlađan Dinkić je svoju istoriju dočekao: NIS.
Te 2008. godine, kao ministar ekonomije i šef pregovaračkog tima za prodaju Naftne industrije Srbije, Dinkić je tražio da srpska strana zahteva da se Rusi ugovorom obavežu da će izgraditi Južni tok, kao uslov da im NIS bude prodat. Vlada Mirka Cvetkovića je odbila da to učini, pa je Dinkić podneo ostavku na mesto pregovarača. Šest godina kasnije, njegova pobeda je stigla: NIS je ruski, a „Južni tok“ – turski.
Imao je i drugih velikih pobeda: uvođenje PDV-a, fiskalizaciju (uprkos svim zamerkama), uspostavljanje modernog bankarskog sistema, dovođenje Fijata. Ni ti uspesi, međutim, nisu bez mana. Novi bankarski sistem iznikao je na groblju četiri velike domaće banke koje je zatvorio, a koje još tavore u večnom stečaju.
Guverner je postao nakon što je u Narodnu banku Jugoslavije upao s automatskim puškama. Ugasio je SDK, a nije uspeo da natera poslodavce da uplaćuju doprinose. Fijat je doveo subvencijama od 10.000 evra po radniku. Oslobodio ga doprinosa, iako je ovaj izvoznik ujedno i ogroman uvoznik. Subvencijama je privlačio i druge firme, uz neretko upitnu korist za Srbiju (Beneton?). Fond za razvoj je pretvorio u fond za finansiranje propalih državnih preduzeća i vlasti bliskih tajkuna. Slavno je obećao da će besplatne akcije vredeti 1.000 evra. Uspešno je prodao Mobtel, pa još uspešnije potrošio sve pare.
Završio je Ekonomski fakultet. Svira klavir i gitaru, a sa Božidarom Đelićem imao je grupu Monetarni udar. Autor je više pesama Kikija Lesandrića. Danas je član UO Sberbanke. Oženjen je Tatjanom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
