Protivrečne su reakcije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na ljutnju Rusije zbog obaranja vojnog aviona Su-24, navodno nad vazdušnim prostorom Turske. „Ako se danas dogodi isto takvo kršenje naših vazdušnih granica, mi ćemo dati isti takav odgovor“, rekao je Erdogan na sednici šefova seoskih administracija u Ankari u četvrtak. Otprilike u isto vreme se televiziji Frans 24 žalio da Vladimir Putin ne odgovara na njegov telefonski poziv tvrdeći da bi tursko ratno vazduhoplovstvo „reagovalo drugačije“ da je znalo da je Su-24 ruski. Čudio se što Rusija Turskoj uvodi sankcije, nazivajući takvu reakciju Kremlja emotivnom i podsećajući na strateško partnerstvo dve zemlje.
Erdogan je za predsednika Turske izabran avgusta prošle godine, a prethodno je 11 godina proveo na mestu premijera. U tom periodu Turska je stekla status „srednje sile“, od kemalizma se okrenula islamizaciji, zabeležila ekonomski oporavak i izazvala veliko podozrenje suseda zbog politike koju nazivaju i neoosmanizam. Pored ostalog i zbog toga je od proklamovanog ideala „nula problema sa susedima“ Ankara otišla u drugu krajnost.
Posle vanrednih parlamentarnih izbora 1. novembra Erdogan je mnogo bliži ispunjenju svoje ambicije odnosno proširenju predsedničkih ovlašćenja, pošto je njegova Partija pravde i razvoja (AKP), koju sada vodi premijer Ahmet Davutoglu, ubedljivo pobedila. Ove izbore Erdogan je bio raspisao pošto posle prethodnih, održanih u junu, nije bilo moguće formirati vladu. Smatra se da su teroristički napadi koji su ove godine pogodili Tursku – pogotovo onaj 10. oktobra u Ankari, najveći u savremenoj Turskoj, kada su poginule 102 osobe, vodili učvršćenju pozicije AKP i Erdogana. Opozicija, Savet Evrope, OEBS i druge organizacije imale su primedbe na regularnost izbora.
Posebno brine stanje medija u Turskoj. Dok se svet bavi tenzijama između Moskve i Ankare, iz Turske stižu i vesti da uredniku Zamana preti osam godina zatvora zbog vređanja Erdogana, a još dvojici novinara – uhapšenih, navodno, po nalogu predsednika – doživotni zatvor zbog špijunaže. EU se pritom prema Erdoganu drži oprezno jer u njemu vidi osobu koja može da zaustavi priliv izbeglica. Tako je Evropska komisija nedavno odložila objavljivanje izveštaja o napretku Turske, da ne bi naljutila njenog predsednika.
Ekonomista po obrazovanju, Erdogan (rođen u Istanbulu 1954) je u politici veoma dugo. Sa 18 godina je bio antikomunistički aktivista. Posle puča 1980. obreo se u Erbakanovoj Partiji blagostanja. Od 1994. do 1998. bio je uspešan gradonačelnik Istanbula, ali je sa funkcije morao da ode pošto je na četiri meseca završio u zatvoru zbog pozivanja na nasilje i širenja mržnje.
Erdogan ima dva sina i dve ćerke. Ruski mediji, pored ostalih, sada pišu o navodnoj povezanosti njegovog sina Bilala sa Islamskom državom. Erdogan je pre fakulteta završio versku školu. U mladosti je bio poluprofesionalni fudbaler, a stadion kluba za koji je igrao sada nosi njegovo ime.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
