Nakon prevrtanja kombija na autoputu kod Leskovca u kojem je bilo pedesetak ilegalih imigranata i zbrinjavanja njih četrdeset i dvoje u okolnim bolnicama, preduzeta je (ne)očekivana mera karantina. Drugi pacijenti i građani Srbije sada ne moraju da strepe od moguće epidemije, ukoliko neko od ovih nesrećnih stranaca, ne daj Bože, ima opasno infektivno oboljenje.

Podsetimo, kada su jesenas velike grupe imigranata privođene u Zaječaru okolini, medije je najviše zanimalo to što niko od uhapšenih nije prošao zdravstvene preglede. Zbog tabloidnih napisa da su mnogi od njih bolesni, a pominjana je čak i ebola, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila morao je da reaguje osudom širenje lažnih informacija. Da se razumemo, potpuno je normalno da zdravstvene vlasti spovode pomenute mere, zbog izraženog rizika kod azilanata da budu prenosioci opasnih virusa i bakterija. Nije normalno to što se javnosti sve učestlije serviraju informacije koje će zamagliti, ili barem skrenuti glavni problem sa koloseka, pa se sada više raspreda o tome kakav je to kombi u koji može stati 50 nesrećnika, nego o činjenici da je prevrnuto vozilo samo vrh ledenog brega koji se kotrlja putevima Srbije.

Policija će ovog puta, a pre svega zbog medijske pažnje, verovatno brzo uhapsiti vozača, koji je prema prvim informacijama uzimao „po glavi“ 200 evra. Pravo je pitanje da li će pronaći i sve ostale u lancu koji masno zarađuju na tuđoj nesreći, i da li država ima sposobnosti, volje i para da se dugoročno nosi sa problemom koji je i za mnogo bogatije i uređenije zemlje kost u grlu. Poslednjih godina svetski talas ilegalnih migracija samo naizgled slabije je zapljuskivao Srbiju, ali je sada očigledno, ne samo zbog nedavnog egzodusa Albanaca sa Kosova ka EU, da je pred nam ogroman izazov. I to, pre svega, u kategoriji poštovanja ljudskih prava i etike, jer nam uobičajeno guranje izazova pod tepih, a zbog packi iz Brisela, neće pomoći.

Na stranu zatvaranje očiju ili sve izraženiji rasizam, neophodna je sveobuhvatna državna i društvena stategija koja bi morala da se nosi sa svim onim što „azilantska pretnja“ znači. Mnogo bolji rad policije, graničara i prihvatilišta za azilante, tek bi bio prvi stepenik u novoj strategiji. Vlada i Skupština tu su sa svojim budućim potezima najbitniji, jer usputni problemi (kako se mnogima, pa i vlastime čini), vrlo brzo postaju trajni i nerešivi.