Trasirani put za Pariz

Tome je, bez ikakvog odjeka u našoj javnosti, bio posvećen sastanak članica Konvencije UN o zaštiti životne sredine u Limi, Peru. Usvojen je završni dokument „Poziv iz Lime na akciju“ kao značajan korak ka novoj Konferenciji UN o zaštiti životne sredine krajem ove godine u Parizu i usvajanju sveobuhvatnog međunarodnog sporazuma o zaštiti životne sredine koji treba da zameni prevaziđeni Kjoto protokol. Tako će ova 2015. uz brojne sastanke i masovne građanske akcije postati godina zaštite životne sredine

Rad sastanka odvijao se u okvirima postavljenim na septembarskom Samitu preko sto šefova država i vlada (i predsednika Nikolića) u Njujorku, održanom na poziv generalnog sekretara UN radi pokušaja usklađivanja stavova, obezbeđenja političke volje i atmosfere potrebne za odlučujuće pregovore o klimatskim promenama uz mobilisanje najšire podrške svetskog javnog mnjenja. Apelu generalnog sekretara priključili su se papa Franja, međunarodne ekološke organizacije, mnoge velike i internacionalne firme i banke.

Sastanak u Limi i samit u Njujorku obeleženi su, pre svega, daljim jačanjem uverenja o neodložnoj potrebi postizanja novog sporazuma, promenom odnosa SAD, Kine, Kanade i, uslovno Indije prema Kjoto protokolu i potrebi ograničenja globalnog zagrevanja uz prihvatanje i poštovanje usvojenih ograničenja emisije štetnih gasova, unapređenja statusa trgovanja (gasom) i ubrzano razvijanje alternativnih izvora energije. Sve to kao i ublažena suprotstavljenost interesa između razvijenih i zemalja u razvoju uz postepeno izjednačavanje obaveza zemalja članica sporazuma; porast svesti o ozbiljnijem nego što se mislilo uticaju promena na zdravlje ljudi, kao i uzajamna uslovljenost do sada suprotstavljenih mera za zaštitu životne sredine i razvoja su, po oceni genseka UN, ne samo obezbedili preduslove za uspešan rad sastanka u Limi i pripremu novog sporazuma za konferenciju u Parizu već i otklonili pretnju izvlačenja pregovora iz okvira UN i prenošenja na G8/G20.

Evropska unija se potvrdila kao šampion borbe za veće i brže smanjenje emisije ugljen-dioksida: za 40 odsto do 2030. godine i izgradnju alternativnih izvora čiste energije uz spremnost da tehnički i finansijski podrži, pre svega, siromašne zemlje u razvoju značajnim prilogom Zelenom fondu

Međutim, prave vedete su bile SAD, Kina i Indija. Oni su dogovorno utvrdili da SAD do 2025. godine smanji emisiju štetnih gasova za 28 odsto u odnosu na 2005, a Kina da ograničenje smanjuje do 2030. i obezbeđuje preko 20 odsto energije iz alternativnih izvora. Indija je, zbog zavisnosti (naročito male i srednje) privrede u ubrzanom razvoju, od obilja pristupačnog i jeftinog uglja dobila poštedu do 2030. uz obavezu da dotle obavi sve pripreme.

Od toga je još važnije što su oni uticali na zemlje u razvoju da umesto doskorašnjih podela i sukobljavanja izmene odnos prema Kjoto protokolu uz dogovor o sistematskoj finansijskoj i tehničkoj pomoći za adaptaciju, ograničenje zagađivanja i orijentaciju na zamenljive izvore energije, Zelenom ekološkom fondu od 10 milijardi dolara i time rasteretili razgovore o novom, pariskom sporazumu – odgovor jednom od najvećih iskušenja našeg vremena: smišljena, zajednička akcija za ograničenje emisije ugljen-dioksida, zaštita od efekata staklene bašte i ubrzanog zagrevanja atmosfere na najviše dva stepena Celzijusova u odnosu na preindustrijski period.

Angažovanje Srbije u borbi za zaštitu životne sredine srazmerno je njenom učešću u zagađenju ali je status kandidata obavezuje da se prilagođava standardima EU iz 27 poglavlja Pravnog nasleđa EU. Najpre: da se poboljša javno upravljanje ekologijom uz korišćenje već postojećih iskustava, otklone nedostaci iz Izveštaja EK o napretku Srbije u zaštiti životne sredine; i šteta učinjena ukidanjem Fonda za ekologiju, sa ciljem da ekologija ne bude pastorče nekog ministarstva, ili još bolje, da se pri prvoj rekonstrukciji vlade uvede ministarstvo za zaštitu životne sredine uz angažovanje postojećih udruženja građana, NVO i stručnih udruženja na podsticanje interesa i mobilisanje javnosti, školske omladine i drugih.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji